Očaranost

Nedostaje mi prva rečenica. Nedostaje mi razum da saznam kad počinje prvi trenutak, a počinje pre nego što shvatimo da nas je očaralo nečije savršenstvo, lepota i sklad, forma, sjaj, intrigantnost, oblik. Nedostaje trenutak kad stvarnost postane poligon za sanjarenje.
Mudri ljudi umeju da situacije koje ih frustriraju preoblikuju u očaranost. No, malo je mudrih, pa se ostatak sveta očarava brzo i lako. Ljudima, stvarima, gradovima, predelima.

Sjajan osećaj, samo sto kratko traje. Vrlo brzo i lako nas predmet obožavanja dobije mane, izgubi sjaj, promeni forumu ili oblik i mi hteli ili ne postanemo razočarani. Veoma mali broj očaranosti ima neograničen vek trajanja i u tom slucaju se radi o začaranosti. Dabome.
Volim stanje razočaranosti – bol u grudima, setu, sumnju koja raste. Volim razočaranost jer je to siguran znak da sam bila očarana.

Svaka veza sa mazohizmom u prethodne dve rečenice je slučajna.