Radost je preslaba reč…

Kad imate nekog ili nešto sto vam hrani dušu i što vas usrećuje onda iz naizgled bezizlaznih stanja, stvorite nadu, smejate se, radujete se i verujete da je lako i jednostavno ostvariti ono što dugo i jako želite i to u najživlje rascvetanim bojama. Vrištala bi od toga. Kad imate sa kim onda je daljina ukrotiva kategorija i onda jedan razgovor odnese svu tugu i nemoć…Kad imate s kim onda, ne baš brzo, ali naučite da previše pitanja ne znači previše odgovora i da je bolje ne pitati i obuzdati svoju radoznalost, svesti na najmanju moguću meru ili bar osetiti trenutak kad ćutati i odgovore ćete dobiti baš onda i onako kako treba.
Ne morate laskati, moliti, krotiti, pretiti, histerisati, nista samo budite ono što jeste i doći će samo u vidu, zamlate, vrtiguza, humoriste, trovača (čije trovanje je sladje od najsladje čokolade sa bademom), u vidu otvorenosti i iskrenosti a istovremeno zamotano do bola i tajanstveno do iznemoglosti. I da light motiv ovih tekstova…Kod mene tako a kod vas ne znam kako.

Za one koji se pitaju kako moji dani osciluju po amplitudi od minus beskonacno do plus beskonačno, a koji nisu shvatili sekunde i minute u mom život samo da kažem, meni je zaista prirodno da nosim u sebi nešto od dana koji su prošli i isto tako prirodno da mislim o budućnosti ali sam uglavnom, glavom, telom, srcem i razumom u sadašnjem trenutku…a taj trenutak je nekad ovakav nekad onakav…tako to ide…

I da, čekam ja isto što i ti, drhtim od toga, da Vidim na tvom licu, sve ono što si rečima uspeo da sakriješ i da od tvojih pokreta napravim konačan oblik onoga što sam čekala, tražila, našla ili kako god da bude…i da ti to kažem bez uvoda, objašnjena, bez zaključka i svrhe a mogu i da odćutim…
Da se vratim meterologiji s početka ove priče, prognoza vremena za zadnjih par dana aprila, za Beograd: sunčano, sa povremenom pojavom oblačnosti, najniža dnevna temperatura 12 stepena C, a najviša 28 stepena C. Za oluje i sve oko njih trenuto podaci nedostupni.