Homo agnitio agnitius

Uradila sam ono što je bilo nemoguće. Pokušala sam da podmitim sudbinu.

“Lažeš”

“Ne. Samo sam prestala da se bojim krupnih reči.” Osetila sam kako se u meni radja neka drska toplina.

“Preteruješ” Pogledao me je.

“Ne. Treba li da zurim u nemoguće i govorim nemoguće je. Zar nije bolje da mu umanjim značaj i time dam veću šansu da se ostvari?” Boli me grlo zato tako teško gutam reči i rečenice.

“Ništa ti ne znaš. Svo vreme se foliraš. Ti si zapravo uvek crna, tmurna i nemaš razloge, kome takva trebaš ”

“Ti znaš….Zena je ipak i neosporno najveća iluzija čovekova. Jedino pijanstvo, koje se teško leči”

Ućutala sam, prestala da budem sarkastična, okrenula sam glavu na drugu stranu. Suze su višak u ovoj priči. Gledano sa strane, pomalo sve ovo izgleda kao da klizi, da se ne da , da se ne vidi kraj, svrha, cilj, da su zelje zamazane, reči zakamuflirane. Da se ne vidi kome, zašto, iz kojih pobuda pišem. Gde sam izgubila maestralno trovanje patetikom? (Podilazim sebi sa “maestralno”?) Ah, da ,nestalo u onom odjeku iz prethodnog dijaloga.
Vi ne znate (možete samo da pretpostavite, sa t) ja znam. I nikad vam neću reći.

Prim. autora :Za one koji ne preferiraju latinski ….. Homo agnitio agnitius ili attention whore

Nije za romantičare

Kad nekom dosadi vlastita ličnost, promeni je i počne nov život.

“Jesi li ti počela nov život?”

“Danas”, rekla sam. Narukvica mi je skliznula na pod.

“Zar se ništa ne prenese u nov život?”

“Jedan odjek”, rekla sam veoma oprezno.

“Nikakva uspomena?”

“To je odjek, uspomena koja više ne boli i ne izaziva stid.”

“Hoćemo li da idemo odavde?”

“Kuda?”

“Tamo gde nikad nisi bila…. ”

Ćutala sam. Pognula sam glavu. Nadam se da to plavo nije moja kosa.

“Nisam sasvim sigurna da hoću …” prošaputala sam…

Uspela sam da se oslobodim mnogih šablonskih izjava ali izgleda ne svih.
Do sad sam samo osećala šta sam izgubila, ne da li sam time i nešto dobila..Ne, nisam kameleon koji menja boju, nisam neko ko izbegava odgovornost. Nisam nikoga izdala ovog puta. Samo se nisam držala svojih teorija. To im je dalo dvostruku draž. Nažalost moj život, a ni vaš, nikako nije toliko profinjen da bi ste mogli da se zaštitite od banalnosti, od običnosti, od manjka duhovnosti. Ovakve vrste.

Slušam a ne čujem…

Slušam je više od mesec dana…i ne registrujem…mnogo puta dnevno..i ne shvatam da čujem samo sebe i nikog više…da vidim samo svoje misli i osećaje i ništa više…a puštena da je čujem više od 1000 puta…

Say It Right
In the day
In the night
Say it right
Say it all
You either got it
Or you don’t

You either stand or you fall
When your will is broken
When it slips from your hand
When there’s no time for joking
There’s a hole in the plan

Oh you don’t mean nothing at all to me
No you don’t mean nothing at all to me
Do you got what it takes to set me free
Oh you could mean everything to me

I can’t say that I’m not lost and at fault
I can’t say that I don’t love the light and the dark
I can’t say that I don’t know that I am alive
And all of what I feel I could show
You tonite you tonite

From my hands I could give you
Something that I made
From my mouth I could sing you another brick that I laid
From my body I could show you a place God knows
You should know the space is holy
Do you really want to go?

edit: upalite zvucnike…