Minus devesto trides šest pipseva

Da li je ovaj blog bio o neuzvraćenoj ljubavi? Šta je neuzvraćena ljubav? Da li si siguran da je neuzvraćena? Zar već nisam apsolvirala sve na temu rodovi, vrste i podvrste ljubavi? Muka mi je od iste.
Mrkli mrak. Pri tome ne znam šta značu mrkli mrak. Danju pišem. Noću bežim. Da ne ponovim korak od sna. Konfuzna sam. Jutra su mi najgora. Kad se svi i sve budi ja kao da umirem. Tražim od tebe snagu da idem dalje. Hranim se tvojim rečenicama, kad njegovih nemam. Trovala sam se njegovim kad tebe nije bilo. Dovoljno je da si samo tu. Čak nemam cilj i ne želim da tražim više ili bolje ili drugačije. Kao strah da i ovo što “imam” nestane. Šta imam? Dve trećine, osam četvrtina, jednu polovinu onoga što mi treba? Možda su ipak trećine u pitanju. Imaš li ti sve to što meni treba?
Znam da sam rekla, obećala i prekinula pisanje, ali nekako se bojim da ću prekidom izgubiti taj deo sebe koji će mi jednom doneti Sve …Pa šta i ako niko ne bude čitao….Mogu laskati sebi da za čitanje istog treba duboka prefinjenost, višak vremena i želja da odgonetneš emotivnu mozgalicu. Pa, ko to ima?
Oprostiću vam novac koji imate, planove koji su vam se ostvarili, želje koje su vam nadahnule, strahove koji su vas probudili, ali vam nikad neću oprostiti talenat da nestanete zato što je frka i zato što vas neko ili nešto ugrožava, smara, opseda, sve i ako budete imali želje da se posle vratite. Nikad vam neću oprostiti talenat da jednim rezom prekinete šta god da je u pitanju. Zato što ja isti ne posedujem.

Zato sam htela da ga ukradem od tebe. Zato što to vredja moju sujetu. Zato su velike heroje ubijali, velike kraljeve progonili, a velike pisce mučili. Nema bestidnije taštine od ove.