Dobro jutro, Beograde
Niko nikoga ne može da zloupotrebljava. U svakom odnosu, (naravno, odnosu dve odrasle osobe), obe osobe znaju šta rade, čak i ako se kasnije jedna od njih požali da je bila iskorišćena. Svaki odnos je prosta simbioza uzeti~dati, ma koliko ga mi obogaćivali dodavanjem duhovnih glazura. Skloni smo tome da posle prekida odnosa, posebno ako se radi o prekidu koji je u suprotnosti sa našim željama, vadimo na naivnost, pogrešne procene, iskrivljene vizije, zaostale zaključke. Pusta opravdanja. Kako li se na ista, ne pozivamo, dok su odnosi koji će nam “doći glave” bili u začetku i kako nam je tad emocija brža od racia.
Ne mislim samo na one suvoparne odnose muško~žensko i standardne debilne slučajeve tipa: nepoznati muškarac nas, danas, pozove telefonom (ili pošalje mail,sms ) malo popriča, ne udvara se, ne kaže ništa naručito, ali nam ipak pokloni pažnju (kao da nam se ista retko ukazuje) i budemo u stanju da odemo u krevet već pomalo zaljubljene. Svoj krevet doduše. Sa svojim mislima, uglavnom, u poluekstazi. Tek koliko većini od nas malo treba. Ne ne mislim samo na to….
Mislim na one druge, nevezano za pol učesnika i vrstu odnosa, dublje. Trajnije. Duže od blic priča u trajanju od par minuta do par dana. Mislim na odnose, iskomplikovane, našim dušama, daljinama, okolnostima, harizmom koju imamo ili jurimo. One u kojima postajemo pravi tumači simbola. Izmišljenih ili stvarnih. U kojima ne prezamo da se služimo raznima taktikama i sredstvima da bi profitirali.
Milslim…. Ko još ovakav šljam naziva mislima.
Zastala sam, shvativši da ću uskoro ponesena šljamom, promašiti prodavnicu u kojoj prodaju crni hleb. Onaj pravi, ne beli obojen koje čime. Videh starijeg gospodina koji pažljivo bira voće na nekoj pokisloj tezgi ispred piljarnice (bože, dal’ se to tako zove) i pomisliih kako ja olako biram. Kako i ne bih kad umesto o crnom hlebu i voću razmišljam o odnosima, ispitujući ko, gde i šta je u mom životu. Kao da ga ja jedina imam. Život i odnose. Kao da ću istim, prošetanim mislima, saznati ono što mnogo vispreniji od mene nisu uspeli da dokuče.
Manuh se razmišljanja o odnosima, rešena da sačuvam i “iskoristim” one koje imam. Sebično, bez egzibicionizma. Diskretno, spremna da ispunim svoju izmišljenu misiju: da držim pod kontrolom ono što godinama nisam. Ljude oko sebe. I da prekinem odnose koji me guše, oduzimaju vreme i emocije, a za uzvrat donose sitne bezlične vibracije koje liče na papirne ubruse. One kuhinjske.
Kupih hleb. Uspela sam da crveni kišobran ostavim. Negde. Ne znam gde… Zaboravih da uživam u voću i žutoj pokisloj jeseni. Kišne mirise nisam uhvatila, vetar nisam udahnula. Olako sam propustila ovo jutarnje vreme ne poštujući ono zlatno pravilo da je vreme koje imamo na ovoj zemlji sveto i da ne smem da trošim uludo nijedan delić istog.
Na brzinu sam mahnula komšinici u prolazu, pogledala na suprotnu stranu ulice dvoumeći se dal’ da pređem odmah ili produžim do pešačkog prelaza. Onda mi je sinulo. Rešenje je bilo sasvim jednostavno. Udahnula sam duboko, zvučno i vratila na svoje sumorno lice onaj osmeh. Sjajni, savršeni, od ponedeljaka, koji sam “dobila” kad sam saznala da su rezultati analiza tumor markera u redu. S osmehom nastavih da sljapkam po baricama. Zvučno kao klinka koja to namerno i sa radošću radi. Kakvi vražiji odnosi. Ovakvi šljapkavi koraci su radost. Ko sme da ne voli prohladni savitljivi oktobar.
Ja ne smem, a vi?
jasno se secam. bio je odvratno kisni jesenji dan, a mi smo imali ispit (neka strucna terminologija englesko-srpski, srpsko-engleski). zavrsio se u 18h, i koleginica, kolega i ja smo krenuli zajedno putem Slavije, ja do stana, oni na stanicu. kisa pljusti, vetar onaakooo duva, nije strasno, njih dvoje razmenjuju recenice i termine, a ja spustam dole svoj otvoren kisobran, pogledam gore u mrak i kapi koje mi padaju na lice i pocinjem da pevam. naravno - Singing in the rain. pustila glas, masem kisobranom, ovo dvoje stali u cudu i gledaju me, prolazi lik uvucene glave i vrata u jaknu, zastane, pogleda me i kaze: “e, lepo pevas” i nastavi dalje sa osmehom oko glave koja vise nije bila uvucena u jaknu. ovo dvoje me pita jel sam ja tako sigurna da sam polozila ispit, a ja odgovaram sa: “jel vam se mozda vise svidja raindrops keep falling on my head?”. mislim da mi je bilo dobro u proslom zivotu, mislim da i ovaj koliko god da je tezak ima svoju lepotu. ne zelim da svoju dragocenu energiju bacam u kantu za djubre. a vidim nisam jedina!!! lep je taj tvoj oktobar
Ja smem. Mislim smem da ne volim prohladni oktobar. I ne volim ga. Ne volim nista sto je hladno.
“šljapkavi koraci su radost”
da znas! ja uzivam ovih dana setajuci po kisi i pod stitom oblaka. A super su i ovi novi bordo trotoari ako si primetila. Danas sam inace bio dva puta u setnji, jedino sto nemam dobar kisobran, ne znam gde moze da se kupi nekineski kisobran.
Hm. Zanimljivooktobarskopisanije.
Vidi.
Remek dela se mogu restaurirati. I ostaće remek dela.
Što implicira. Ako si imao imalo zdrave pameti pre “mišljenja o odnosima”, istoj ćeš se vratiti. Ako nisi, neće ni sve restauracije, ni svi lepi oktobri ovog sveta pomoći.
A temelj ti je dobar. To tvrdim.
Te i oktobarska misija je u redu.
Zdrava.
Mislim, malo li je
#Ominotago, znala sam i pre ovog komentara da imam iste senzibilitete , taj osecaj za kisu na primer
#Walter, to je zato sto nema sta da te greje u oktobru. Ili koga…steta.
#Plonk, nisam primetila bordotrotoare. O kom gradu pricas ili delu grada
I da kineske kisobrane na kineskoj pijaci. Vodim te jednom tamo. Po kisi 
#Et, kakvi malo. Meni sasvim kako treba, a odnosi se pre ili kasnije vrate u normalu. Ili se meni vrati zdrava pamet
pa nisam neki fan tog oktobra. kisnog. volim recimo suskavo lisce, zlatne i crvene tonove, ajvar, kestenje…znaci samo bez kise
ti samo napred uzivaj 
Bordo trotoari se već uveliko postavljaju na Novom Beogradu. Ima ih na više lokacija, negde su postavljani kao trotoari za pešake, a negde kao biciklistička staza pored običnih trotoara
A ne, imam ja kineski kišobran, ja hocu neki bolji, samo ne znam gde ima da se kupi
#WTF, nisam ni ja bas fan, vise volim april recimo, ali umeju i ovi i ovakvi mirisi da usrece. Ajvar preskacem ali kestenje obozavam!
Neki bolji kisobran?Razmisljam, pa ti javim. Jel za dvoje ili obican ;-)?
#Plonk, Hmm…vidim da sam propustila te bordo trotoare, valjda stoga sto po svom kraju setam u ostale delove grada zalizim kolama. Bruka
….nema prostora i povoda da glasno uzviknem eureka….jednostavno zivot je najtesko definirati kad su odnosi u pitanje i treba otkriti pravi put….ja cu o odnosima, jer su cesti, jer su produkt zivota i odraz nase volje i karaktera….bolni su, da budem iskren prema vama ali pamtim ja i vise boli na ovom svetu da bi pridao neki veci znacaj bash ovoj….zelio bi da iskoristim humor da bi sto ljepse i bezbolnije definirao odnos ali narusicu nekome bash taj odnos ako iskoristim humor, a tad bi i humor devalvirao, ne bi bio to humor vec bi bio sarkazam..ja OK,ti ne OK..ma mani odnose…osecam da uticu na moje ludilo bash onako kako vreme zna utecati na ljude i njihovo ludilo….i to je divan primer odnosa i to onih retkih koji ne zavisu od nas…i hvala bogu da jos postoji toliko cist odnos, jer dosta mi je onih odnosa koji se lako kupuju, a jos lakse prodaju….bash juce postedeli mi zivot samo zato sto sam imao psa pored sebe…redak primer kakav bi trebao biti odnos prema zivotinjama…ajde vratimo se vremenu… bar toliko dugujem da kazem svoji licni odnos prema njemu…verujem njemu jer uvek dolazi na vreme,ne postavlja nikakva pitanja,par puta znalo je da mene prevari i donese hladnocu ili toplinu kad mu nije vreme ali brzo se popravilo …sve dok je tako, bice i simbioza i poverenje izmedju mene i vremena…i naravno oktobar da popuni eventualno neku novu prazninu u odnosu…..
za dvoje? ma jok, običan za jednu osobu, ja sam podvojena ličnost samo na netu
#Lermontov, muke mi zadajes. Savrseno mi je jasno da je potrebno razmisljanje i mere za ovakav komentar i da bi sad ja adekvatno odgovorila na isti, mogla bih novi post da napisem. No, sustina je da su dobri odnosi dobri,ne trebaju im oktobri da popunjavaju praznine. Kod mene , tako.
#Plonk, e dobro je. Samo sam proveravala tu podvojenost.
lepo je da smo se razumeli, pozz
U svakom trenutku, pronadjem način da uživam, naravno posle velike odluke, da u ovom životu ne treba trošiti vreme na pogrešne ljude.
Inače, volim kišu, i kad pljušti, i kad rominja, samo da pada. I volim oktobar, i hladnije vreme …
A u stvari, nisam htela da napišem prethodni komentar. Nije uopšte dotakao suštinu.
Žao mi je što se probudimo nekada prekasno. Ovoga puta, budjenje je stiglo u pravom trenutku. Imaš svo vreme sveta, uživaj u njemu.
Dobro jutro
[…] 4. http://whisperer.blog381.com/budjenje 5. http://auroraborealis.blog381.com/2007/04/11/cerka-jednog-andjela/ 7. http://venus.blog381.com/2007/10/11/89/ 8. http://chloe27.blog381.com/2007/06/08/doktor/ 9. http://flyingman.blog381.com/2006/10/27/druzenje-sa-orlovima/ 14. http://whisperer.blog381.com/glasovi/ 30. http://tataupelenama.mojblog.co.yu/1/obavestenje/110751.aspx 32. http://blago.blog381.com/2007/09/08/oziljci-na-dusi/ 34. http://venus.blog381.com/2007/06/29/povratak/ 35. http://suske.blog381.com/2007/09/12/pogrean-pravac/ 36. http://venus.blog381.com/2007/09/28/prevare-preljube-razvodi-i-ostale-zavrzlame/ 46. http://tinderstick.blog381.com/2007/09/15/3-2/ 47. http://blago.blog381.com/2007/03/28/u-tvojim-ocima/ […]
Cestitam od srca…