Snovi su ono što nam se dešava u beskrajnim prostranstvima našeg uma, dok u noćima držimo oči zatvorene, dok nam je telo mirno i duša spokojna.

Probudila sam se sa težinom u nogama i pesmom u mislima. Čula sam je, možda, prvi put u originalnoj verziji pre dvadeset godina. Godinama nisam. Noćas je samo došla u moje snove i iz njih izašla nastavljajući da živi moj današnji dan. Da pitam zašto, nema smisla jer nema ni odgovora.

Neke stvari, ljudi, pesme dolaze u naš život iako ih nismo zvali, tražili i hteli. Iz naših života ponekad tako odlaze, bez pitanja, čak i onda kad bi mi hteli da ih zastavimo. Da. Sasvim se lepo snalazim i uzivam u stvarima, ljudima, pesmama, knjigama i ostalim sporednim sitnicama u svom zivotu i kad ne zvučim tako i kad se na prvi i drugi pogled to ne vidi. Ja svoj život živim danas i svaki je dan vredan kao onaj prethodni i onaj sutrašnji..

Rekla si mi. Ionako sam znala, ali je bilo dobro pročitati da neko životne mehanizme trpi kao i ja..

Još uvek ista pesma, subotom popodne, a ja se samo pitam kad će noć, da je prespavam i ostavim u snove, tamo gde joj je i mesto i odakle jutros krišom pobegla.