Dokaz
Um savršenog čoveka nalik je na ogledalo. Ogledalo ne juri za stvarima da bi uhvatilo njihov odraz. Kad ih odražava , ne čuva to za sebe. Tako ga ništa može ozlediti. Tako ga ništa ne može pokvariti.
Razbila sam ogledalo.
Ostale su suze na obrazima, rane na stopalima, krv na stomaku, mrak u utrobi, strah u venama, led u arterijama, duhovi u prstima, patologija u glavi, nadrealnost u željama.
Možda vam je bilo do zabave pa ste uspeli da od svojih igrarija napravite jeftine, pretparačke priče.
Moje, nit su jeftine, nit su priče. A šta su, boli vas q.
Nisam neuka i dobra kao Virginija, lukava kao Livija i razvratna kao Julija, a kakva sam hebe vam se.
Zato…slušam lišena svakog oseća, ugušena svim porazima, dilemama, rastancima, gubicima i dobicima i znam samo da…
Onaj ko zna ne govori.
Onaj ko govori ne zna.
Zato zatvori usta,
ukini želju.
Ublaži oštrinu.
Čvorove
odveži.
Svetlost priguši.
Postani jedno sa prašnjavim svetom.
Dok titraj u tebi ne pokaže put kojim treba da kreneš.
A Ja sam već krenula i Isključila sve elektronske i ostale uredjaje koji bi mogli da me spreče da zaradim usranih milion dolara koje sam u jednom dilu prošle godine izgubila…
I Ništa nisam slagala, sad. Ja Ne lažem, samo ponekad teško izgovaram.
|
“Dokaz”