Tell me you hate me
Posted: January 23rd, 2008 | Author: venus | Filed under: Venus II |Ne pijem alkohol. Ne volim one koji ga konzumiraju, pogotovu u prevelikim količinama. A za mene je svaka količina prevelika. Nikad ne pijem.
Ne znam šta me je nateralo da večeras to uradim. Smešno malo, za većinu, za mene više nego previše. Biće da mi je bilo lakše da tako odganam razne zlurade ili čežnjive misli. Ili bolove u vratu. Zajebah se. Smejala sam se, a do smeha mi nije bilo. Nije ni sad. Par sati posle konzumiranja jedinog alkohola koji imam u kući, jebenog Jack Danila, biće da se tako zove, boli me glava. Misli su mu konfuznije nego pre. Plače mi se više nego pre. Plačipička emotivna, naravno. Bila i ostala.
Dzaba što sam spucala tolike godine u ono što kulturni i pomalo pismeni nazivaju, odrastanje. Sazrevanje. Bože sačuvaj, kakva odvratna reč. Kao jabuke kad sazrevaju, pa ubrzo posle ako se ne konzumiraju postanu trulež.
Elem, uguših se od sopstvene patetike i od verovanja u prazno. Sednem, sama sa sobom, zapalim cigaretu, ko zna koju i verujem u nemoguće. U sve ono što koristeći racionalne i odrasle, molim lepo, sazrele rezone, niko živ ne bi verovao. Ni mrtav još manje. Verujem u suprotno od onoga što mi drugi kažu. Tako lepo racionalno i pametno. I lepo mi. Dok se ne ubedačim i shvatim da od silnih verovanja, danima i mesecima, a ponekad i godinama, ne dočekah ništa. Samo isto čekanje da verovanje se pretvori u stvarnost.
Zatvorila sam se browsere, uplela sopstvene prste, ugasila svetlo, muziku i rešila da ćutim. Valjda ćutanjem mogu da zaboravim.
Mislim da moram da odem, silom ili milom iz ovog grada, toliko mislim da jedino što sam smislila je da ću odlaskom rešiti sve ono što ostajanjem ne mogu.
Grad je problem, ko bi rekao…
I da, negde u tom gradu, ako jednom budeš na Kalimegdanu i budeš želeo da sam pored tebe, a mene ne bude bilo, pogledaj u svetlost iznad vode i znaćeš da se Sava uliva u Dunav pravo u moje srce.
Citajuci ovaj tvoj post,osjecala sam toplinu,neku
cudnovatu bliskost i razumijevanju,prema svakoj rijeci i osjecanju, koje se prozima kroz cijeli tekst.
Izuzetno toplo!
Ti valjda znas da gde god odes ostajes u sebi i da ce se ta ista Sava ulivati u Dunav pravo u tvoje srce gde god da sedis
uh kako mi je ovo jako!
pre par dana sam se vratila iz srbije i bas se tako osecam kao “da se Sava uliva u Dunav pravo u moje srce”
nemoj da piješ!!!
..Nekada mi se cini da si jaka ,jaca od drugih, a nekada me podsecas na nekoga, i ja verujem u suprotno ,ako je to ono sto osecam… pa sta? ne menjamo se zbog drugih, mozda samo zbog sebe…
Cekanje ne donosi nista i verovanje se ne pretvori u stvarnost, to bar iz mog iskustva……tebi zelim da se to dogodi, ja sam otisla iz grada…….
pozz
Ja pijem alkohol.
I deluje na svakog isto sutradan. Pio ne pio.
Na otrove se ne oguglava.
I mnogi kazu da bezanija ne pomaze. Ja velim da pomaze. Kad se ispucaju putanje. Znas da si probo. Ne ide. Bezi.
Tako to i deca rade.
Zaborav ne postoji i niko nikada od sebe nije pobegao, pa ma koliko daleko da ode!
pozdrav
e ako ti je ovakav dan, bas sam ti jos i ja trebala sa mojim problemima oko bloga i foruma. sta drugo da ti kayem, nego izvini.
“Ne pijem alkohol. Ne volim one koji ga konzumiraju, pogotovu u prevelikim količinama. A za mene je svaka količina prevelika. Nikad ne pijem”.
Pijem alkohol. Ne smetaju mi oni koji ga konzumiraju, pogotovo u podnosljivim kolicinama.A za mene je takodje svaka kolicina prevelika.Cesto pijem.
Ma, sve jedno je! Uvek si negde ok, negde manje ok.
~Preludes~
ma to mozda i nije pitanje, ok ili ne ok. samo licni ukus ili impresija. ili predrasuda. ili reper postavljen bas tamo gde se vidi
Ipak kada mrzimo jace izrazvamo svako osecanje..
Kraj.. bez daha..
i za mrznju treba snaga
ili nesto drugo