Tražim utočište
Posted: January 24th, 2008 | Author: laluve | Filed under: Life goes on.... |“O God. I could be bounded in nuttshell and count myself a King of infinite space.”
Hamlet,II,2
Tražim utočište. Ukoliko može, bar, na tri noći i tri dana. Lagano ću izaći iz svog stana, zatvoriti vrata i zaboraviti ključ. Neću poneti jaknu. Biću u starim crnim joga pants, ružičastim čarapama, ofucanoj majci i ishabanim crnim nike’ma za dzoging.
Biću neizdepilirana, neoprane kose, pokupljene slomljenom stipaljkom na vrh glave, neočupanih obrva, sa tri sloja podočnjaka, bleda, nepoželjna i odvratna. Okupaću se, eto ako baš mora.
Potreban je, znači neko sa jakim zeludcem i čeličnim živcima, da izdrži ta pišljiva tri dana.
Ne pravim pitanje da li će mi utočište pružiti muška ili ženska osoba. Potrebno je samo da je normalna ( svakako bez dijagnoza koje su teže od mojih), i sa dovoljno ljudskog senzibiliteta da ume da sluša ali ume i da kaže. Da čuje i čutanje. I da ume da skuva kafu, ponekad, da pusti muziku i da istu, po hitnom postupku, ugasi kad mi zasmeta.
Nisam zahtevna, sigurno, ali volela bih da ta osoba bude sama, da nema ženu~muža, decu, kućne ljubimce nikako, posebno mačke ne dolaze u obzir.
I da poseduje veliki tavan. Prašnjav, prepun paučine, koji nije otvaran godinama. Može i podrum. Takodje dolazi u obzir i bunar, nekorišćen i dubok više od deset metara, smešten u najzabačenijem delu dvorišta. Neki prostor bez nade ali i bez poniženja, da smestim u njega svoje nedojebane postupke, izgažene želje, osujećene potrage, slomljene okove, prolazna iščekivanja, neostvarene strasti, neobjavljene romane i kratke priče. Da uguram u tminu i prašinu smene i razaranja mojih boja i puteva i beskonačni niz uzroka i posledica zbog kojih su ziveti i sanjati sinonimi.
Da smestim, zatvorim vrata i stavim katanac. Ne treba da pominjem koliko bi to tegoban posao bi i koliko taj neko od koga tražim utočište treba da bude, jak, velik i hrabar i da ima glas koji će da vredi koliko i čitav jedan jezik i da bez senka i privida jednom rečenicom zatvori sve, da bi drugo moglo da bude otvoreno.
Ovih dana, tražim nemoguće, nedostižno ili nepostojeće? So what?
Eee, vidim našla si i novo web utočiište.
Uživaj.
OK konačno da te primim. znači, nemam muža, ni ženu, ni decu, a ni kućne ljubimce. bunar ima neki, ne tako tradiconalan, ali bunar je. tavan imam, nije baš toooliko paučinast koliko bi ti volela, ali ima dovoljno. muzike, to valjda znaš da imam, i po naređenju puštam i prekidam. ako nisi znala umem da ćutim, koliko i da pričam. kafu kuvam skoro odlično, i to par različitih! ne znam koliko sam normalna, ali sigurno imam jak želudac, pošto mogu da jedem dok gledam moje forenzičke serije, jel?!
i kad dolaziš?
I would not look back at life’s sunken cost. Its value is always and undoubtly irretrievable, and I would not hold on to it, even in a dusty attic. I would draw a line in sand and make a beginning, fresh like a morning dew. Good morning. Good year.
Eto. Imam jedan batak od ručka. Ostao. I pirinač. I po kile banana. Ima i tampona. I četkica za zuve. Viski ti ne dam. Al možeš da probaš vina. I imaš vodu pred nosom. I kej da šetaš. Dva wc-a, tako da uvek imaš kad da pišaš. I odlično ozvučenje na gajbi.
Cirkularno ti neću slati.
Znaš gde sam
Tela sam prvo da te plašim nekim raznim nadimcima
Al roza sam faza.
I da.
Ponesi nešto da preobučeš, jer je sve obojeno. I prljavo.
Al je dobro.
Sigurna sam u to!
svidja mi se tvoj novi imidz.
@Ivana, nisam ni sumnjala da ces me prva naci
@Draga, cim pre. Divno je znati da neko hoce, ipak, da me primi. I da ima trazeni i neophodni prostor.
@ozon, Good morning. Good year.
@roze faza, sve odgovara, nick posebno. I batak. I ne nosim nista. Boje mi bas trebaju. I obojeno. I vazno da je tudje. I neku sliku za poneti. Moze.
@I2U, vise je od imidza!
u sledećem postu očekujem dalje specifikacije!
i opet će da imam sve! HA!
Ne treba tražiti utočište u prostorijama, stvarima ovim ili onim. Treba prvo pronaći utočište u svom srcu. Ne poznajem te, a znam da si hrabra. Znam da ćeš tih nekoliko dana krize pregrmeti na nogama, ostaviti jak utisak ne samo na mene, već i na druge.
To što si učinila, neki okrivljuju, prozivaju. Ali, šta te briga, sve dok to rade, ti ćeš vredeti, sve dok su njihova usta ispunjena zlim rečima, ti ćeš cvetati. Postoji jedna razlika između njih i tebe. Ti si ti, jedinstvena i odlučna, ne daš se prevariti. Dok oni, ma oni su samo istripovani da su poznati, šaka jada besposlenih blogera kojima se ceo svet vrti oko blog-a u nadi da će steći i upoznati novi svet ili zaraditi koju kintu preko svojih jadnih blogova. Taj svet, koji znaš Ti veoma dobro oni tek upoznaju, a kad ga upoznaju shvatiće da je samo bilo uzaludno sve to.
Ne volim smarače, od njih bežim i u Real life-u. Gadim ih se, a u isto vreme ih žalim. Ne volim pametnjakoviće, njih ignorišem. Ne volim ljude koji lažu, ali ih poštujem ako to rade iz koristi, jer su snalažljivi. Ne volim gubitnike i sve one koji se tako smatraju, jer nikad nisam bio gubitnik, svaku izgubljenu bitku stojički bih podneo, ipak rat nije gotov. Ne volim one koji se povlače, tada stavljaju do znanja protivniku da ih je pobedio. I na kraju, ne volim izdajništvo i prevaru, jer od takvih ljudi očekujem samo nož u leđa. U stvari meni neko da bi postao prijatelj mora da ima mnogo „prijateljskog staža“ kod mene, da bi on napokon dobio orden prijatelj.
Isto tako, ne volim ljude koji iza leđa pričaju o osobi kojoj se predstavljaju prijatelj. A to rade. Ma bre, kakav „net“ prijatelj! Oni su samo izlizane gume od mog automobila.
Potpisujem se kao anonimus, jer to i želim da budem, ne za tebe već za druge. Ali ću uvek biti neko ko će druge saslušati i čekati da sami otkriju svoje pravo lice.
Pozdrav
P.S. „Ovih dana, tražim nemoguće, nedostižno ili nepostojeće?”
Ne, ovih dana ti tražiš samo malo razumevanja jer si do sada uvek bila okružena licimernim ljudima za koje si kasno shvatila da su takvi ili nisi htela da shvatiš da su takvi.
Died in your arms tonight… – neka to pevaju svi oni koji su stvarno to i doživeli ne samo u tvojim rukama, vec i ocima.
e ako je vise od imidza, onda je jos bolje ili bolji, o cemu god se radilo, vazno da je bolje
Dodji u Bor, mozes da dobijes i vise od gore trazenog…
Sutra je novi dan…
Alo bre!!! E sad si me tek iznervirala! Zao mi je sto se ne znamo bolje, ali moram da ti kazem! Zasto si bre odustala? Kakav bre bunar, tavan, neizdepilirane noge i nepocupane obrve. Recicu ti, kriva si zato sto si odustala, pa ma sta da je bio razlog! Rekoh vec kod Flyingmana. Sta si mislila, da cete razumeti! E pa nece i nisu! Postupila si ishitreno, pa sta! Sta je bilo, bilo je, nema vise nazad! Sav svoj trud i rad si zgazila, zbog samo jednog blogera! Ma da te poznajem istukla bih te, zato sto si odustala! Pisala sam tamo na svom blogu o onom letenju, ali postoji i padanje. E pa kad padnes, onda mnogo zaboli, ali isto tako kao sto si pala lepo ustanes, streses prasinu, obrises suze, napravis rezime pada, da se vise ne bi desilo da padnes iz istog razloga i onda ponovo gore, jos vise, jos poletnije! Ako nista drugo onda iz inata! Mozda sam bila pregruba, a ti si htela samo malo razumevanja, trazis svoje utociste. E pa nema ga, moras da ga nadjes u sebi! Glavu gore i nemoj vise da me nerviras!
Pozdrav
@Charolija, moram da ti kazem, ovaj post uopste nema nikakve veze sa blogsistemom 381 i desavanjima na njemu.
Moja TRI DANA i utociste se odnose na nesto mnogo vaznije..potpuno jedna druga realna prica koja nema veze sa gasenjem tri osam jedan.
Tako da ne brini, oni od kojih sam Trazila znaju o cemu se radi
Ne nisam postupila ishitreno, samo tako izgleda. Sve sto je ocigledno nije istina…
E pa bas mi je drago da nema veze sa 381, ali eto bar sam ti rekla svoje misljenje.
A sto se tice utocista, valjda ce te neko primiti na tri dana! Bih ja, ali ne ispunjavam uslove!
Pozz
Tu sam ja negde, citamo se!
secas se da si mi jednom rekla, redirekcija zabranjena
heheheheheeh
mislio sam na tvoj blog venus
Ja samo da te zagrlim. Jako. I ljubnem. I ponudim odlazak na mafine, kad se vratiš iz utočišta.
nemam nista od trazenog da ponudim, ali ako ti se putuje daleko, gde ljudi pricaju stranim jezikom…sedaj na samaljot i dojdi
#Ana, kad se vratim…jel’ …ako se vratim.. javim se za taj odlazak
#WTF, sjajno…vidis dobro bi mi dosao zvuk jezika koji uopste ne razumem
samo sam razmisljala nesto…nisam sigurna da bi te tako gore opisanu pustili u samaljot :)))
bar se okupaj ako nista drugo 
ali ajde ti probaj
Uvek mozes dovoljno brzo da trcis i pobedis u trci naspram drugih, ali u trci sa samom sobom bices veciti gubitnik. Utehu mozes pronaci ali pobeci od same sebe tesko… Ali se jos uvek nadam ne i nemoguce…