Bajke imaju boju purpura. Uvek se čekaju. Ponekad se pretvore u stvarnost i strast. Potonu u povredjenost, komplikovanost, ishitrenost i plitkomunost. Nastave se odlascima, srubljeni ponosom i uzaludnošću.
Obrisano.
Nastavak ponekad izgleda kao smišljanje, provociranje i izrodi pitanja na koja dobijete: ćutanje. Ili Da. Ili Ne. Ili Možda. Ne znam, biće da neki ljudi teško […]
Mrzim da presvlačim posteljinu. Znate onaj odvratni ritual. Skidaj, bacaj, navlači zakopčavaj, petljaj. Mukice. Više od toga mrzim da spavam u onoj koja nije promenjena vise od sedam dana. Znači, mora se. Najviše mrzim kad umotana i zapetljana u sve te vražije prnje zvoni telefon. Dal’ da se javim ili ne? Kakvo krucijalno pitanje. […]
Nešto se promenilo te nedelje. Glas mu je bio drugačiji. Smireniji. Ravniji. Kao da se u tami, iza, krio neki cinizam. Moguće miranje sa stanjem stvari. Nestajanje. Opsesija koja je nestala ili poprimila druge obrise. Moguće da nije mogao da ode, a hteo je. Da, bio je tu. Čudno, poput zapete strele koju ne vidite. […]