Jutarnja mučnina
Filed Under (asides) by laluve on 18-03-2008
Praznine postoje. Saplićem se o njih, svakoga jutra, mamurna, lenja, mrzovoljna, usporena, bez pokušaja da današnji dan učinim boljim. Drugačijim. Svi planovi od sinoć ostali su u snu. Neće da se probude.
Pitam se svakog jutra, dok mlaka kafa klizi niz osušeno grlo, da li bi isunjenje tih praznina onim što trenutno želim napravilo samo novi razmak za neke druge praznine. Kao krug. Opisan isprekidanom tankom linijom sa težnjom da svaki prekid postane ili već jeste, rupa. I tako u beskraj. Do sledećeg jutra.
Vidis upravo zbog te mlake kafe koja ti klizi niz osuseno grlo, tebi je muka. Mozda da pokusas da pijes topliju kafu, ne bas vrelu da izgoris svoje grlo, vec onako topliju, toliko toplu da ti dlanove kada prislonis na solju budu prijatno topli.
Ivane, probala, ne pomaze…
Jednom sam vec napisala,da mi se nekada cini kao da citam neke delove sebe,kako pises.S tim da si ti ipak cvrsca u nekim stvarima,i hrabija.Ja tako brzo odustanem.
Ne znam sta ces uraditi sa komentarom,mozda ga obrisati,ali citam te redovno,i zao mi je zbog svega sto je bilo.Eto.Morala sam to da kazem.
ma popij caj! ili viski hahaha
naivna, ne vidim razlog zbog cega bih ti obrisala komentar, nikad nisam…citam i ja tebe, kad stignem, iako ne komentarisem
omi, viski ce mozda pomoci