101

Blog Stats

There are currently 100 posts and 1,036 comments, contained within 8 categories and 31 tags.

za godinu i skoro tri meseca.

Ja stvarno izgleda nemam pametnija posla …

Stoga radi a i sebe radi, ronjala sam po arhivi off line komentara. Ili nikad nobjavljenih komentara. Naletih na par zanimljivih, nekih manje zanimljivih ali dragih. Valjda tu negde oko stotke počinjemo da sabiramo i sumiramo i pravimo bilanse. A možda sam samo bila pomalo melanholična.

• Zaljubljivanje je prevazidjeno. Posle 25-te čovek , od emotivnog zivota treba da ima samo sex.
• Generalna filozofija muškaraca je da sve što radi radi zbog toga da bi sutra lakše dosao do p****
• Svi se mi zaljubimo u pogrešne, jer zaljubljeni ne vidimo realnost, koja nas sutra sjebe. Daj probudi se.
• Razlika izmedju jako pametan i samoživ je ogromna.
• Ako već pišeš meni, mogla bi da pišes tako da mogu da te razumem.
• Poštujem tvoje pravo da uskratiš pravo na komentarisanje na svom blogu. A ja baš sada osetih potrebu da ostavim komentar. Pre svega zato sto se osećam prozvanom. Verujem - nehotično prozvanom……
• Tebe treba dobro izjebati.
• Već mi je jako prisan način na koji pišeš, i valjda kao i svi pitam se šta je istina a šta ne, ili tumačim po mojim pričama kako god, nebitno, zanimljivo je. Izuzetno mi se svidja ta neka crta prirodne nedovršenosti, koja mi je bliska.
• Dal’ je to onaj sacuvani tekst ili si unela neke izmene shodno nashem jucerashnjem razgovoru? Da zavrshim ovu svoju misao/pitanje u tvom stilu: W*****, **, vetar S, 6km/h, vlaznost 31% a temperatura… taman kako treba i u vazduhu i oko srca…
• Kad god se prevarim pa pročitam tvoj blog aktivira mi se atavistički deo mozga.
• Don’t ask me that…
  
• Pošto ti je dosadno u životu sa mnom, mogla bi da odeš da vidiš kako će ti biti dosadno u životu sa njim.
• Zajebi me idealizma.
• Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mesto.

…….

I tako. Kad porastem biću poznati bloger.

Svetsko, a naše

Znate, možete da podignete maksimum 2000. Medjutim, mi ne radimo sa dolarima. Znate. Dolare možete da podignete samo u glavnoj filijali u Kralja Miliana ili da idete u Trezor na N. Beograd. Možete da podignete i evre ali vam je vrlo nepovoljna konverzija dolari~evro. Znate.

Idi. Što ne radite? Da li su infektivni? Dolari, mislim. Nešto se ne sećam da niste radili sa dolarima, kad sam iste u ovoj istoj filijali uplatila na svoj račun.

Tajac. Gospodin sa izgledom japija. Moćan vrlo. Trudi se. Kiseli osmeh :

PUNO hvala na razumevanju.

Jedva da sam uspela da progovorim:

MNOGO Vam hvala na informacijama.

Filijala u Kralja Milana, par sati kasnije. Ponavaljam pitanja. Sličan scenario. Slični i odgovori. Ona me je samo zblanuto pogledala i rekla da sa šefom mora da proveri koliko ima novca u trezoru, da vidi koliko mogu da mi isplate. Pitala me značajno da li sam zakazala podizanje gotovine i napomenula, sa podignutom levom obrvom ispod tone šminke, da se to obično radi dan unapred. Trebalo je to da znam. I znala sam, naravno. Brzo se vratila , ugurala jedva u nekakvu mašinu te novce za brojati. Šokirana, biće time što neko hoće da podigne svoj novac sa svog računa. Onako iznenada, da otima, bez najave. I to dolare. Narodni neprijtelj. Iz kojih mutnih radnji je sam došla do istih. Bruka. Javna. Sramota. Vratila mi moje krpice i identifikacione kartice i rekla:

Potpišite. Ovde. Evo. Uzmite. To je sve.

Gledala sam je, izbrojala do deset, da ne bi krenula sa pogrdnim i ogavnim izrazima nedoličnim za ovakvu ugladjenu svetsku banku, da ne bi popljuvala njen imerativ u ophodjenju sa mnom i sopštila joj:

Nije. Ja bih da zakažem podizanje ostatka novca sa svog računa, za sutra.

Jaooo, ne može sutra. Može za tri dana. Mi dobijamo novac iz glavnog trezora dva puta nedeljno, a baš sam malopre, sa šefom konstatovala da nemamo dovoljno da isplatimo u celosti sumu koju sad zahtevate. Ako baš morate da uzmete novac možete da probate u glavnom trezoru , ne sutra, ali u sredu. Ako vam je toliko hitno. Glavni trezor je na Novom Beogradu.

Mislim da mi ne bi pomoglo ni brojanje do sto. Hebo kulturu i fino vaspitanje.

Zahtevam?Ako baš moram? Ako mi je hitno? A gde gori? Alo devojko, ženo, majko, gospodjo, gospodjice…Ništa od svega toga. Samo hoću da podignem novac sa svog računa. Odmah. Znači, ako mogu, kod šefa. Da podignem sve što imate u trezoru. S obzirom da nemate ni onoliko koliko ja imam na računu. Onda sve što imate, jel…Odmah.

Bilo mi je malo žao, dok je užurbano šefu objašnjavala, zbunjena, preneražena. Nije njoj lako, raditi sa strankama. Nekulturnim. Ima svakakvih neurotičnih. Histeričnih. Svašta traže. Zahtevaju. Smaraju.

Šef je neki polufičfirić. Sa odličnim cipelama. Iskvarcovan. Sa preteranom količinom gela u kosi. Prvo je odmerio kako sam obučena. I kakve su mi gilje. I tašnu je zagledao. I da l’ imam burmu. Skoro pa smem da tvrdim da je buljuio u moje ruke. I noge. Majstor. Profajler. Brzopogledni.

Bio je prilično uštogljen u ophodjenju sa mnom. Ni traga od one preterane ljubaznosti koju je ispoljio prema sredovečnom bračnom paru, koji je došao zarad popunjavnjavanja beskranjog niza papira, a sve u svrhu podizanja gotovinskog kredita. Sa kamatnom stopom 8,2 odsto godišnje. Extra povoljno. Stvarno. Kamata koju sam ja dobila na svoju novac na svom računu u istoj banci je 0.00008 posto godišnje. Ko ume nek računa. Ja nisam imala želje da se bavim tom matematikom.

Nekako smo se usaglasili. Šef i ja. Uz malo negodovanja. I njegovog i mog. Ispazniću trezor. Jadni oni. Kao da podižem pola milona. Strahota. Saosećam. Ostatak, jel’, pošto nemaju dovoljno, ipak u četvrtak. Žao mu je što sam se iznervirala. E baš vala, žao je i meni. Vidimo se u četvrtak.

Na žalost. Čini mi se obostranu.

Color

Why can you not say what is in your head?

she asks him…

Why can you not stop saying what is in yours?

he replies, and then it begins, leaving the viewer spellbound:

Why must you lead, when I want to lead? If I want to dance I will ask you to dance. If I want to speak I will open my mouth and speak. Everyone is forever plaguing me to speak further. Why?