Tri četvrtine

Prva četvrtina

Iluuzija (l. illusio) čulna obmana, samoobmana, varka, uobraženje, obmana pri kojoj se zapaža neki predmet ili pojava, drukčije no što je u stvarnosti; iluzija ima tri vrste:

• usled nepažnje,
• usled afekta, naročito straha,
• bez afekta, tj. one koje ne moraju nestati ni pri budnoj pažnji.

Etimološki termin iluzija potiče od latinskog “illudare” znači titrati, varati. Iluzija je dakle obmana, opsesija, privid. Ideje, ljubav, prijateljstva, životni ciljevi, mogu da budu ali nisu po definiciji pogrešni. Iluzija jeste.

Ne volim iluzije. Zato umem da da okrenem sve za 180 stepeni da bih sprečila sebe da kao gluva kučka gazim putem samoobmanjivanja. Ako su sredstva na putu rušenja toga, može bit’ neprimerena, ne mogu zbog toga sebe da strpam u one koji nisu normalni. Možda samo u one koji teško uzimaju zdravo~za~gotovo stvari. I da se ogradim, unapred, pre optužbe. Ne, ne bavim se umobolnim igrama. Možda je to i stvar poverenja. Loše iskustvo koje je dovelo do toga da teško ili nikako slepo verujem. U bilo šta ili bilo koga. I stalno ga testiram. Verovanje. Poverenje. Bar na početku. Zbog lošeg bilansa. Gomila potrošene energije na epizodne likove. I pojave.Ta sumnja u sve i svašta, to saplitanje, moje u sve što ljudi kažu i sve što vidim, nestane samo i ako se uspostavi bliskost višeg reda. Sa onima koje volim.

Još nešto posredno ili neposredno vezano za iluzije….Kako to da su bolji oni koji prećute, od onih koji kažu, iako znaju da će ih onaj kome govore osuditi. Ili će tog nekog razočarati? Šta bi sa teorijom, da ništa nije blam, samo neiskrenost. A i procenjivati nečije ponašanje, mane, i vrline je legitiman postupak. Lični. Jel.

Nit’ palamudim, nit’ baljezgam, nit’ se pravdam.

Druga četvrtina

Da li vam se desilo da ste nekog olako nazvali psihopatom, rekli da je psiho, sizoidni kreten ili slično? Da vas neko strpa ili vi nekoga u poremećene i mentalno bolesne, zarad jednog postupaka izdojenog od licnosti kao celine? Možete li u kretenskim, neuobičajenim životnim situacijama da reagujete normalno i da sačuvate lični integritet?

On je nju danas nazvao psihopatom. Rekao da je za lečenje. Ona je ostala sokirana. Ubijena.

Ja sam na taj dijalog zanemela i samo sumanuto potražila stručno tumačenje pomenutog poremećaja.

Psihopatija je složen poremećaj ličnosti nepoznate etiologije. Klinička koncepcija psihopatija ili poremećaja ličnosti zasniva se na ispoljavanju posebne grupe simptoma i crta ličnosti, pa su psihopate brbljive, površne, impulsivne, bezobzirne osobe sa nedostatkom empatije, osećanja krivice i kajanja za svoje postupke. Psihopate su i osobe koje hronično ne uspevaju da se prilagode socijalnim normama, ne održavaju prisne lične odnose, angažuju se u ilegalnim aktivnostima, ispoljavaju tendenciju ka naglom menjanju planova i imaju nisku toleranciju na frustracije. Bezdušni psihopati su ljudi bez milosrđa, stida i osećanja časti, bez kajanja i savesti, mračni, hladni, brutalni, svirepi…..

Da li je moguće da se svi mi ponekad olako služimo rečima bez da o istim dobro i debelo razmislimo?

Treća četvrtina

Ona:

Dodje mi da se ubijem!

On:

Pa, nije loše rešenje (zamisao) za neku osrednje glupu pubertetliku koja se uvalila u govna. Za zrelu osobu, prilično nedostojno. Ne može se izbrisati, ali nećemo prekopavati po tome, nećemo se vraćati. Pametnom čoveku dovoljno je da se jednom suoči sa krupnom greškom. Jednom. Kad padne na njega, svom težinom, da je dohvati na ruke, kaže dobro, toliko je teško, video sam, nikad više.

Četvrta četvrtina

Znaš li da prečnik mlečnog puta iznosi oko sto hiljada svetlosnih godina i da ima oko dvesta milijardi zvezda?

Uz put

Pazi ovako: budala si.

Zato što si imao šansu, a nisi hteo da kažeš. Zato što Ono što ne može da se imenuje ne postoji. Ne kupujem maglu. Niti istu prodajem. I svakako da si ti na gubitku. Ja sam bar htela da probam, govoreći ako nikako drugačije. Ti si se ogradio. Pa u ogradama uspavao. Valjda misliš pašće ti sa neba. Hoće, kako da ne. Samo što nije.

Ne znaš. Ni šta osećaš, ni šta hoćeš, ni šta želiš. Nisi siguran. Dok tvoje nisam siguran i ne znam se uobliči sa tačno utvrdjenim koordinatama, dok tvoje ograde istrunu mene prošlo. Nestalo. Promenilo oblik. Sjebalo se. Pretvorilo u nešto drugo. Ne znam u šta. Nisam sigurna. Sad smo na istom.

I nije sad ja tebe nesto napušavam i kao nešto ti prebacujem. Niti patim. Ma jok. Niti sad zbog nekog emotivnog ogoljavanja neko treba da bude popišan, ponižen i poražen. Nikako. Ovaj bes, nema to veze sa tobom. Samo mi je vise pun q prosečnosti i onih koji od iste svršavaju. Nekako mrzim da me u zdrav mozak jebu mentalno dezorjentisane ličnosti. Kako to do sad neke stvari nisam primetila? Nisam mislila. Zaslepljena. Otud zabune.

Ovo samo usput, fusnota. Nije ni za čitanje, da mi posle ne prilepite ne odmerene kvalifikacije. Mada i za to sam se potresla. Čak i oni koji su dosegli planetarnu slavu su bili idioti. Kreteni. Nedolični. Neki. Čak je i Hamlet bio debeli, nedolični edipovac.

Fusnota znači. Lična pobuna. Ništa epohalno. Shvatila sam da sam savršena u svojoj nedovršenosti. Izjavljujem, samo. Čemu inače da služi ovaj blog, osim za izjave i crtice (sve i da mi svaku crticu, zabeležite kao minus), kad oni kojima sam se obraćala nikad nisu smeli da javno komentarišu. Svima muda do kolena. Šta ćeš.