Da li ste ikada izasli iz kuće u sred sunčanog jutra posle tri dana nesnosne glavobolje, čamljenja i razvlačenja po krevetima?

Da li ste možda bili neumiveni, sa kosom u fronclama, koju ste planirali da operete, eto, čim kupite koka kolu u prodavnici koja je preko puta vase kuće? Ili … da li je moguće da ste bili bez brusa, tako da se i ono malo sisa sto imate stopi sa razvučenom majcom (kao da je to neki problem, par hiljada koje nemam za dobre silikone i brus mi više neće ni trebati…pih)? Ili ste nekim čudom bili u uflekanin crnim farmerkama jer ste do vraga, par minuta pre toga na iste sručili pola činije sutlijaša i niste baš dobro ostranili otiske ali ste uspeli istim manevrom da skinete pola kurvanjskog crvenog laka sa svojih noktiju.

Da li ste ikad izleteli kao muva bez glave, sa sto dinara u metalu, jer vam tri dana nije bilo ni do čega osim do povraćanja, jer vas danima (možda i mesecima) niko nije zvao, niko poslao sms, niko posvetio post, poklonio pesmu, narezao film, jer vas niko nije dugo oterao u tri lepe zbog ražmaženih ćefova?

Ja jesam. Danas.

Netraženi savet:

Redovono koristite ogledalo pre izlaska iz kuće. Može vam se desiti da se senzacionalno odeveni, sa tragovima vampirsko fatalističkog na licu strovalite na sred ulice, bez težih povreda, doduše. Fizičih. Džaba posle da se tešite da vas niko nije video. Ni bitan. Ni ne bitan.

Besmisleno je i da se pitate otkud neko na pustoj ulici koja je raskopana danima i u fazi ozbiljne restauracije. I zašto bi taj neko zverao u vas tako naporna da se spotaknete i padnete. Hej, a ulica opasna za hodati i voziti! I Sve to u vreme kad sav normalan svet radi, a ostatak spava.

Ne ponovilo se.

Hebem li ga. Nije marfi. Ovoga puta je, sigurna sam, nešto drugo. Ne zove se sudbina ali bruji u glavi par sati posle kao da ste dugo držali radio stanicu na desnom uhu i slušali samo odjek…

over and out.