The name of the game
Filed Under (Based on true life experience) by laluve on 13-05-2008
Ma! Šta je tebi?
Ne znaš, a znaš. Govoriš, a ne govoriš. To je igra koju stalno ponavljam. Svaka nova je supstitucija za prethodnu.
Stvorena iz čežnje da bude bolja, veća, jača od svake prethodne.
Ona razbija ambivalntnost na milion sitnih komadića i sumorni fatalizam pretvara u metafizičko ozarenje. Izbriše malaksalost, obamrlost i dosadu.
Kad prepoznaš kreneš. Nadjes se odmah zatim, na mestu odakle dolaze svi uzroci i sve vidiš, jasno. Da bi mogao da vidiš ne treba ti, u toj igri, više od mentalne sposobnosti koja je potrebno da se prepozna plava boja. Uspevaš na trenutak da sagledaš sve logičke medjuodnose bića sa prefinjenošću i trenutnošću kojima u normalnoj svesti nema ničeg ravnog. I taj trenutak se zasniva na vidjenju, ne na saznanju. Nestanu suprotnosti, dobro i rđavo, moje i tvoje, subjekati i objekat. Laici bi rekli širenje granica ega bez upotrebe droga.
Što više igraš sve ti je više potrebno. I sve si bolji. I savitljiviji. I sve ti je lakše da se u toj igri uzdigneš iznad sitnih emoocija i trivijalnih briga. Delirium tremens.
Ovo je igra pred zmijom zvecarkom. Mekana i precizna. Osetljiva kao hodanje dok u rukama, u plitkoj posudi, nosiš vodu i svestan si da će i najmanji drhtaj učiniti da se ona prospe.
Zvečarka i ja. Ovoga puta, poput neiskusnog žonglera igram sa više lopti no što sam uvežbala.
Ili ću je omamiti i pobeći.
Ili će me opijenu ugristi.
Šta je zabluda ako ne vrsta bluda?
Šta je muka ako ne poruka?
Ako ugrize smiriću dah. Uzdah-izdah će tišinu mog krvotoka svesti na trideset otkucaja u minuti i ja ću odugovlačiti agoniju…
jer..
što srce brže kuca, otrov zvečarke brže ubija.
ride the snake
savrseno…dualno u jedno, razlika u jednakost…savrseno…
Da, svidja mi se ovo, samo znas sretna si sto ovu igru igras u dvoje. Jer ja bih to volela, vise nego nista!
Mislim da igra sa “zmijom” je isto kao igra sa lutrijom, nikad ne znas kad ces dobiti, a kad izgubiti.
Zato, cini mi se da tebi u toj igri svakako treba uvek pored ruke da se nadje protivotrov. Jer i ako budes smanjila otkucaje svog srca na 30/60 sve mi se cini da ce otrov brzo reagovati.
carice
I dont have the guts to do it though…
AE
skoro kao halucinatno stanje
sanjalice
sta ti je mala, pa nema taj pojma da ja igram
I2U
Crotalus horridus je retka vrsta
odakle mi protivotrov ?
Jesi sigurna?
I sto ne zna? Puno pitam, mozda….
pa gde nadje sa zmijom da se igras? adrenaline junkie?
dopada mi se ovaj post…. podseca me na nekoga…
U Srbiji je onda nema.
Ako je retka vrsta te zmijurine onda ona sigurno zivi negde juznije, mozda na Madagaskaru. Tako da, ne brini se za protiotrov ovih nasih domacih zmija.
more ove domace su najstrasnije, opustis se kraj njih i ne brines i jednog dana se samo probudis dok je kasno…
važno je da se igra,pa ko dobije.čovek ionako uvek izgubi,važan je stil.
Sviđa mi se više predhodni dizajn. Mada nije ni ovaj loš. Možeš li da mi šibneš link za taj sajt grupe koja je radila predhodni templejt?
kazu da nije bilo igranja zmijom, ne bi bilo ni nas
ja bas nesto ne verujem u to…al, ko zna
thirstydog1
tako i ja nekako razmisljam
Vladislave
evo linka http://www.infocreek.com/webdesign/aspire.html
iskraart
vis’ tog elementa se nisam setila
Bre, priča se završila kada je postalo najuzbudljivije. Meni sada srce brzo kuca. Ali ja se tako branim od otrova. Jer gde je puno otkucaja, tu je i akcija.
Laluve, bice nesto odd mojih postova? Da ih selim na novi blog? Molim te javi!Ostavljam ti novi trag
Milice,
a igra se nekad zavrisi
i tako sto ne omamljen odes
kameni cvet
pa kakava sad selidba?
sta si ti htela kao ivan da ti rade blogovi ili samo da prekopiras?
Da li bi htela na pricaonicu kod Ivana? Javi mi.
idem.
Kao dvadeseti po redu za komentar, osećam se kao da kasnim na čas. Ipak mogu da zamolim da me na čas puste jer želim da odgovaram za višu ocenu. Sjajno!
e, ako je veca ocena u pitanju, uvek je voljeno :-))
posebno ako je i pohvala usput