Šta čitam, šta pišem
Posted: June 19th, 2008 | Author: laluve | Filed under: Life goes on.... |Ne volim da u likovima u priči koju čitam, prepoznam osobu iz piščeve okoline, jer odiše zemnim i prolaznim, ma koliko bila inspirativna. Direktne inspiracije valja stilizovati. Stilizacija i služi da bi napravila otklon koji znači odustajanje od presude i sankcije, kao i branu od utapanja objekta u svakodnevno, zato što imamo običaj da ono što je svakodnevno smatramo normalnim, samim tim i prihvatljivim, ma koliko to nešto bilo pogubno, regresivno ili samo neestetsko.
Volim apstrakcije. Ne znam šta znači apstraktno u književnosti, ali recimo da u likovnim umetnostima znači odsustvo figuracije, a u logici izdvajanje opšteg i bitnog na uštrb pojedninačnog i pratećeg, te mi postaje jasno da je pripisivanje magijskih svojstva detaljima, uzročnostima, zakonitostima i preslikavanje očigledne stvarnosti, ono što mi smeta u književnosti prošlih vremena (ne znam kad su ta vremena počela, niti kada su se završila, niti kada su počela vremena koja i dalje traju) i koju više ne mogu da čitam.
Možda sva zbivanja i svi procesi imaju svoje zakonitosti, ali nije na piscu da ih prikazuje, jer ko može da tvrdi da poznaje te zakonitosti i da ako i neko poznaje, da su one ispravne. Pošto i apstraktno može i mora da bude uverljivo, mora da postoji i orudje koje nam pomaže u tome. Verujem da je to otvorenost ili kako su se se nekad izražavali, iskrenost. Osvajanje tog orudja predmet je sasvim drugačije literature, a ono što sam htela da kažem, je da ako smo iskreni, priznaćemo da ne možemo da proniknemo ni u mali deo zakonitosti kojima smo okruženi, pa je bolje da ih ni ne potežemo. Zbogom realisti, moralisti, modernisti, humanisti, klasicisti, naturalisti, nadrealalisti, ekspresionisti, pojavite se samo ako vas bašbaš hitno zovem u pomoć.
Teško mi je da se setim teksta koji mi se svideo, a da se ne zbiva u nekom ili iz nečije perspektive. Zato i ne čitam o poljodelstvu, instant’eliksiri savetovalištima, o sportu i sportskim tračevima. Ne čitam, više, tekstove koju u svom sadržaju imaju više od 10 posto opisa profesionalnih delatnosti, kućnih poslova, oblačenja, seksulanih prizora, ašikovanja, narodnih običaja, političkih teorija, citata, nepreciznosti ili opisa dela inih umetnosti.
Šta čitam i šta pišem… Kako i gde se to promenilo, a jeste, ne znam, znam samo da sam poput mnogih bila opasana predrasudama.
Ne,ne tvrdim da sam se baš svih lako rešila, ali neke su valjda otišle. Počela sam da čitam one koji imaju dozu epske bahatosti, a da pišem oslobodjena predrasuda tipa
jednostavan čovek nije obrazovan,
neobrazovan čovek nije ugladjen,
neugladjen čovek nije progresivan,
regresivan čovek koristan,
beskoristan čovek nije moralan,
nemoralan čovek nije društven,
nedruštven čovek nije human,
nehuman čovek nije poželjan,
nepoželjnom čoveku nije mesto Ovde, uklonite ga!
Uklonite jednostavnog čoveka! Uz ovo Malo patetike i stereotipnih neosofizama htela sam da kažem koliko su mi mrske, trenutno negativne premise i kako sam ustvari svo vreme htela da pišem o onome što volim, ali eto opet sam se saplela o konfuznost, alegoriju, apstraktno…
Ovaj tekst pokazuje koliko volim da zbrzam nešto kada mi nije jasno šta treba da radim i kad nisam sposobna da uzmem stvar u svoje ruke i da kažem jasno glasno i obično:
Ne, nisam pisac ali pisala jesam. Gomile. Tone. Mesecima. U mojim pričama su se mnogi prepoznali ili prepoznali nekog iz moje okoline. Gotovo redovno, Pogresno. Preko reda i smisla.
Možda sam, ipak, bila, ponekad, dovoljno otvorena i dovoljno apstraktna, da saopštim ono što na druge i lepše načine nisam mogla, a da istovremeno poklonim, preko reda, nekima nešto drgačije. Manje apstraktno. I sve to bez koriščenja, reči iz palete, govana, shitova, tresheva, sranja….
Ludo i sumanuto, da, ali je baš tako bilo i kad sam ja otimala ono što su neki, dok su stvarali harmoniju, pisali.
samo to…
Neeeeeeego, ne pitah te, imaš li plave oči?
I da, nisu oči u pitanju.
Boja je. I u čitanju i u pisanju.
Aaaaaaa, prvi sam.
Jebi ga, zurim ali cu procitati veceras.
među žrtvama predrasude si zaboravila da spomeneš pragmatičnog, verovatno zato što si ga već pitala za plave oči
ma kad si ti pa volela negacije? niej to tebi trenutno, to je ukorenjeno, ali dobro de
inače, da, apstraktno je malo teže razumeti, pa ljudi valjda zato izbegavaju. ko će znati.
moja zelena, a tvoja?
Ja cu procitati jos jednom,meni se oduvek svidjalo kako pises, a da budem iskrena(pa nek me smatraju i glupom)pola ne razumem,pa ako se pitas sto mi se onda svidja kako pises- e izmedju ostalog i zato!
I2U, ma, vazno da si prvi, sad ne moras ni da citas
stepski, nije pragmaticni, ni zrtva ni predrasuda a da sam ga pitala, jesam, pa on mi je najvazniji
omi, bravo mala, boje su u nama
a moja je crvena.
naivna, nekad nije ni bitno razumeti, meni je presudno osetetiti, pa makar i pogresno
Procitao sam i napisao odgovor koji je bio duzi od tvog post-a. Obzirom da sam i sebe ogranicio na pisanje post-ova od 500 reci, odlucio sam da ipak svoje vidjenje teorije koju sam hteo ovde da iznesem ipak sacuvam za sebe. Samo ne znam da li pored svih navedenih i utilitaristi nisu vise pozeljni.
teget.
Ivane, jel utilitarizam novi knjizevni pravac?
thirsty, teget je mocna.
utilitarizam - eticka teorija
tacnije, moderna filozofija koja u centra stvari stavlja sledecu formulu: najveca sreca za najveci broj ljudi.
nisam to pitala, al’ ajd nema veze
ostala bez reči …
Nego!!!
”…Počela sam da čitam one koji imaju dozu epske bahatosti…”
name some names.
if sky is blue, the ocean is blue.
Ne znam da li me raduje ili se uzasnem kada kod nekog prepoznam toliko svojih osobina, pa cak i pristupa samom pisanju pa cak i misaonom odmotavanju…elem…
cilj je umetnosti da otrkije umetnost, a prikrije umetnika…
ne znam zasto, ali iz svega procitanog ova mi se recenica momentalno nadvila nad iovako pomucenim razumom.
au, sad videh da ne volish da chitash o sportu… :)) probirljiva, nema shta. :))
te zakonitosti… uvek je zanimljivo otkriti neshto novo, ili bar misliti da jesi. niko ne moze da kaze shta je ispravno (neki kazu ‘istinito’, najvishe mi se svidja ‘tachno’), ali ne vidim zashto ne bi probao? da li je neshto tachno, ili nije. da bi onda na kraju doshao do onog da nikako sva zbivanja i procesi nemaju svoje zakonitosti. (a mozda je i bolje nekad ziveti u neznanju…)
pisci bi trebalo da opishu neshto najbolje shto umeju, a chitaocu da ostave da se bavi ispravnoshcu/tachnoshcu, pa nek svako tumachi kako mu drago.
a ovo: “Direktne inspiracije valja stilizovati.” - sjajno recheno!
zorane, taman tako…a i razumeti nekoga mami osmeh
anagarika, ti si uvek uzasnut, sto sobom sto drugima…a razum..kome, to jos treba, osim nabedjenim velicinama kojima je najvaznija forma
glorfindel, nije to probirljivost
mozda se najlakse iz te zavrzlame zakonitosti izvlaci onom otrcanom
sto je meni ispravano, tebi mozda nije ili ko me tera da postujem opsteprihvacene zakonitosti kad mogu da otkrivam sopstvene.
a neki i toplu vodu tako osmislili
nisam ni mislio na otkrivanje tople vode, Amerike itd. itsl.
samo na to da volim neshto da iskusim, proverim - kad god je moguce, a naravno da nije uvek, i tek onda u to pochnem da verujem. radoznalost je prava rech.
ah, da, boja - plava. :))
sto nisi mislio? pa, kud ces interesantnije od takvih otkrica? otkrijes nesto tako i ceo ziovt provedes u veselju !
e, da
pa neka je plavo
samo da nije boja ociju
Vidi, ali ovozemaljski uzor daje dozu iskrenosti u pisanju, sto opet pisanije cini prijemcivijim.
mogao bih se uvek pozivati na Vajlda pravdajuci formu…ali sto bih od samog pocetka nase romanse zapadao u krizu neslaganja…stoga cu otici u kuhinju i pozeleti da se nikada ni u sta sustinski ne upustamo, ali da uzivamo jedno u drugome dok nas katarakta u tome ne sputa : (
Mila, moze da izgleda i da bude prihvatljivije, ali nije merodavno.
anagarika,ne pozivam se nikad ni na sta, zarad izbegavanja neslaganja. to samo sa onima do kojih mi nije stalo.
aman, zaman, radis li bar formalnu selekciju 
a za romanse se ne brinem. ti ih, vazda imas, sa svakom koja bekne na tvom blogu ili obratno
jednom sam prilikom rekao u drustvu…nikada ne odbijam zene koje su svesne mog postojanja jer se uvek nadje neki dusebrizni crkveni otac koji bi me momentalno ili posthumno mogao okarakterisati kao sovinistu : (
odlicno si primetila…mogu reci imas istancano oko ali moj odnos sa koment devojkama je bas na nivou pomenute forme, i ispod nje nema nicega, cak ni mojih motiva, zadnjih namera ili sta vec jedan muskarac ovde ili ma gde moze da pozeli da dobije od neke devojke…ja od ovog sveta nemam nista, mada me to nece spreciti da se zaljubim u nesto unutar tvoje ostroumnosti…mada daleko je bolje biti sarmantan nego pametan… : /
to se onda i ne zove odnos, nego
zamlacivanje
zabava
trosenje viska vremena
a i zaljubljive si prirode tako da i to je neko opravdanje.
ustvari, da, zasto ne…
zasto se ne osloboditi tastine?
ta pomenuta vrsta zaljubljivosti nije ona koja predhodi emocijama, vec cisto tehnika pristupa, narcisoidnog mladica, kome devojka moze biti privlacna samo iz razloga da bi sebi po ko zna koji put pokazao koliko je pozeljan…dakle nema tu nicega sem licne autoironije na racun sopstvene patologije…kao sto rekoh ja od toga nemam nista, a ti mi se dopadas jer sam zaljuljive prirode : (
svako bi da se prepozna, da zna, da bude i da neko pazi na njega.
evo, moje su na primer, crne i baš mi je drago što si to primetila.
zato te i čitam.
carice cuvaj se, mracan je ovaj svet…cesto zna da ti podmetne drogu u heroinu : ( danas nisam biJo na tenisu : ( zna li neko od vas da igra tenis, da ga dobijem pred devojkom? ili momkom? :/
eto i materijalnog potkrepljenja
c,
pa da, mora neko da pazi na tebe, vis da umes da brljavis sa tim noktima
anagarika, o, dobro vece, drago mi je da brines o carici u mom odsustvu.
Znam ja da igram tenis, ali nemoj biti bas toliko ubedjen u svoju pobedu, kao ni u tudji poraz.
kakav sad tenis, aman ljudi sta vam je.
ovo je samo blog….ako ste zaboravili.
sta nas sprecava da formiramo blog tenisko rivalstvo…ja sam uvek siguran u stvari koje znam…srecom ih je tako malo…jednog dana cemo organizovati blog teniski turnir, pa ces shvatiti da je najiritantnija ona osoba koja je nadobudna a ciju nadobudnost ima sta da opravda ; )
Jeste, carica mi se dopada…malo je rasejana i rastrzana ali je kao sto je napisano, carica!
a tu uvela…sto si to sto jesi?
zbog vode
Covek je samo pitao ko zna da igra tenis, i ja sam se javio za tu igru. Zasto odmah smatras da ce ovde ljudi da pocnu da vode debatu i da se svadjaju. Barem ja nisam takav, znas me dobro
Preskocio sam ove predivne komentare i samo da javim da imam plave oci, da pisem kako mi dune a citam kako mi sine i stedim svoje vreme preskacuci one “najpametnije” tekstove
ps.ne zelim da postanem milioner za 21dan, ne zelim da budem prebogat i da nosim platinastu amajliju, ne zelim da uredim kucu u feng fazonu, ne zelim da mi deca lice na ostalu, ne zelim da mi mama i tata doturaju pare do kraja zivota, zelim da procitam nesto kratko i nesto slatko i nesto lepo. Znam, procitacu poledjinu ove nove knor supitce, kaze sprema se za 3 min :D, em malo, em slatko, em se lako cita i jos brze vari
neoprostivo.
to sto imas plave oci.
Svaka cast svima sa plavim ocima.. Ne verujem im. Ne verujem kad ikad ni sebi, ali opet crno je crno.. Dubina i ponor. Upadnes ali kada pronadjes svetlost izlazis.. Ne znam da se neko sa morskih dubina vratio… citav…
pa ja verujem
bar ponekad