Nikad ne šalji ovcu na vuka, nećeš uspeti

Nemam dovoljno vremena da svima objašnjavam. Lakše mi je da im dozvolim da misle kako hoće i sude kako umeju. Ko ima vremena za to. Ako bi im i objašnjavala dobila bih verovatno, isto. Mislili bi drugačije nego što sam ja planirala i sudili bi obrnuto od onoga zbog čega sam objašnjavala.

#{[]]1]?!?!?!?!}{##?!?!??**@#$^&*

Ma, ne. Nije tugovanka. Ni priča o zlim i slaboumnim. Nisi me razumeo. Nije smicalica. Nije ni igra reči. Nije ni očigledna laž koju si morao da prozreš i da na istu odgovoriš. To je bilo u  nekom prethodnom tekstu.

\+[!~?>2$^%#^&@*(@(@(

Ne šapućem. Šapat ovakve reči ne pravi uzvišenim, nego nečujnim.

**@#$^&*2$^%#^\+[!~?>

Ni sama ne znam zašto. Valjda mi je dojadilo da ćutim i skupljam prašinu.

-**~!.;*-_!#_%6

Odusta, čin prvi. Ne tražim. Ono što mi je onda bilo od životnog značaja postalo je marginalno.

^%#^!.;*-

Eto, supstitucijom. Povuklo se da bi ustupilo mesto nečem drugom. Nema tu plemenitosti. Tante za kukuriku. Umorila sam se. To je sve.

_!_!_??!?@?@

Ima ili nema. Postoji ili ne postoji. Nije uvek možda. Sažaljenje je izlišno.

\+[!~?>2$^?!%#^&@*(?!?@?@@(@(#{[]]1]?!?!?!?!}{##?!?!??**@#$^&*{]+0*^%$^@&#*#$%:’[]]]]

To nisam znala. Sad me uopšte ne zanima. Svesno ili nesvesno. Whatever.

*@#$^&*{]+0*^%$

Eh, sad. Kakav zatvoren i spetljan krug. Ali ne dam se zbuniti. Za početak, recimo, kad bi čovek bio odgovoran samo za ono čega je svestan ili što “zna” glupaci bi bili unapred oslobodjeni krivice.

?!??**@#$^

Neznanje jeste krivica. Ne pričam, kad nemam kome. Ne pišem isto, kad nemam kome. Odustala sam, čin drugi. Od objašnjenja.

\+[!~?>2$^?!%#^&@*(?!?@?@@(@(#{[]]1]?!?!?!?!}{##?!?!??**@#$^&*{]+0*^%$^@&#*#$%:’[]]]]?!??**@#$^!_??!?@?@-**~!.;*-_!#_%6

Ti ne umeš da shvatiš ni da je pišanje u prirodi bolje od pišanja u bilo kom civilizacijskom  uredjaju. Zato što su isti neumesni. Eto. Zato.