Tražim ključeve
Posted: April 15th, 2010 | Author: laluve | Filed under: Bez granica |Oduvek su me fascinirale reči. Ili sam želela da fasciniram njima. Ljude. Poneku životinju. Nekad i krupnu zverku. Valjda iz potrebe da budem izuzetna. Vrlo retka ljudska potreba. Ljudi inače teže ka prosečnosti. Ko još želi da bude izuzetan..
prijatelj, roditelj, lekar
sportista, knjigovodja, vozovodja, glupovodja,
glasnogovornik?
Niko. Malo ko, zapravo. Ne,nisam se pomerila od cinizma, jer to sa cinizmom blage veze nema.
Šta se suštinski (i van suštine) promenilo od Prolaza?
Ništa.
I daje su prijatelji u mom životu retkost. Još uvek je osmeh na osmeh ono za čim čeznem.
I dalje sam tamo gde ste me pre godinu i više ostavili. Još uvek..
Sjebana. Sklupčana. Lažno hrabra i jebeno brižna, u krugu nekih novih ljudi i pojava od kojih me tek po neko očeše, trgne i podseti da postojim.
Mnogo promašaja i poneki slučajni pogodatak. Bar u metu, ako ne u sam centar. Kao shvatila sam da smisao zivota nije ni realan, ni ocigledan i nema veze sa stvarnim i pragmaticnim, ni sa juce ni sutra..
A reči… One su uvek tu. U mislima ili u vazduhu. Godinama se valjaju i nikako da iščupaju iz mene suvu pocepanu istinu koja će, ako nikom drugom, ono bar mene doneti oslobađanje i okončati put dug dvadeset i više godina.
Eto, pokušala sam. Nemoj mi reći da nisam, iako svoje zveri i strahove ni ovoga puta nisam isterala
iz kaveza,
na megdan,
negokako?
Ma vidi ti! Neverovatno, a ipak baš.
Zao mi je sto se tako osecas, ali mi je drago da te ponovo citam.
Kako je imao obicaj da kaze, moj dobri profesor;
Ako pogodis metu, promasio si sve ostalo.
Da si ti nama ziva i zdrava, za ostalo je lako. Sto se zveri tice, dovoljno je sto si ih strpala u kaFez. Nije fer igra, ali kad su vec u kavezu probodi ih macem i zavrsi sa tim
@Draga moja, dok trazis jedno izgubis drugo, dal’ si to htela da mi kazes :-)?
a odrastanja mi dosta…’leba mi!
Hvala @D tesi me, jedino sto su osecanja prolazna
@Spartak, mislis da je poenta u ostalom a ne u meti? Milina.
Milina je u tome da trazeci “metu” mnogo puta promasimo onu, mozda mnogo bitniju metu, mnogo stvarniju, mnogo podobniju za nas.
Glup primer. Zelis da kupis neki mobilni. Pojma nemas sta ce ti ali eto, mozda si videla kod drugarice, mozda neka povoljna reklama tj tarifa ide uz njega i tako dalje. I krenes za tim i jurcas i obidjes ceo grad. Drug ti ponudi svoj telefon, ocuvan, lep, mozda bele boje, za neke male pare koji bi tebi po svim funkcijama i dizajnu odgovarao. Avaj, ti se uputila za svojom “metom” i na kraju nadjes, kupis i ? Sta dalje?
Prica je mnogo slozenija, ali svodi se na nekoliko stvari, pojma nemamo sta zelimo, bar vecina i drugo, mnogo bitnije, prestali smo da osluskujemo sebe. Pre cemo dati nekom lep poklon nego sto cemo sebe pocastiti…
ps.poveden prizvukom ironije u tvom glasu napisah ovo cudo ;D
pazi ovako…
Mnogi ne znaju sta hoce ili su u stanju da to sto hoce ‘promene’ za 24h ili 24min.
Poenta je, mozda, u tome… da ako znas sta je meta, ciljas i juris danima i godinama, a opet je ne ‘pogodis’ onda je to : jesi ili nisi
zapravo
nisi
nema usputnih polovnih satisfakcija
bar ne
adekvatnih
da ne osluskujem sebe vise i gore nego bi mozda bilo pametno ne bih ni pisala ovako nesto
tako kod mene, mozda je kod tebe drugacije
postujem
Ma daj, kakve mete i ostali momenti?! Čemu trošiti dragoceno vreme na neke mete, kad je proleće. Sunce sija, leptiri poludeli i tako svašta nešto
:) 
Mislim, oooooooooooozbiljno
Inače, htela sam da ti kažem da ako već nešto tražiš, onda potragu učini zanimljivom, pošto kad nađeš to što tražiš bićeš svkako srećna. I tako sve u paketu bude s mašnicom i super
Trazis kljuc?
Da zatvoris vrata ili neka nova da otvoris?
Ne moras odgovoriti..
Znaj da nam (MI) nedostajes..
pitanja na mestu
taman kako sam i ja mislila
i vi (ti) meni…
Siguran sam da si većinu toga odavno našla, ciljeve ostvarila. No, valjda je normalno stremiti uvek nečem novom.
A tvoje reči ne fasciniraju druge samo zato što t(ak)o hoćeš, ili makar tvrdiš da t(ak)o hoćeš, nego jer umeš.
Dar. Veliki, ako mene pitaš…
“U prolazu” sam odavno naučio napamet, jer sam obrisao rss za tvoj blog, i evo - posle toliko vremena i dolazaka ovde - iznenađenje.
I osmeh. Ogroman.
‘aj’ sad ti! Nije teško.
Vidiš?
Obrni okreni, niko nije imao mnogo toga od reci i fascinacija, bar ne na duze staze…
Sto se brisanja tice, retko to radim onima koji su me sobom takvim kakvi su ‘zaduzili’
tvoj rss nisam obrisala, al’ ti si promenio destinaciju pa te tek sad ponovo nadjoh..
Vidim i to jos uvek bez sociva i naocara
kako to?
surova vragja uvek bila iskreno surova i prema sebi i prema drugima. znalo je da bude bolno. onda se svesno ucila diplomatiji. mozda valjanje tih reci treba jos da traje. i da uzivas u tom njihovom valjanju. i baleganju na kraju krajeva. i da se ucis strpljenju. da bi dusu svoju oslobodila.
pricam tebi, a pricam sebi.
osmeh na osmeh. ti meni nabaci osmeh sto opet bivas u ovom prostoru.
osmeh je draga uvek tu za one koje sam ‘pratila’ u vremenu kad me nije bilo na ovim prostorima
gledam tebe a vidim sebe…
O, pa nisam rss obrisao jer te vishe ne volim-daleko bilo… Nego - iako bi me sad najmanje jedna osoba okarakterisala kao neTpismenog - vishe volim da vidim u mom blogrollu da se pojavio novi post na nekom od blogova koje najvishe volim.
Ili samo svratim i iznenadim se… 
Mislim da si daleko od toga da si sve rekla, ali sve u svoje vreme! A kod mene cesh morati redovno da svracash sad kad poche SP u fudbalu!
Zez, pozdrav!
ko pogodi metu promasi sve ostalo
pa jel bitna meta ili ostalo?
pitanje je besmisleno, posto smo svi smrtni. u sustini nista nije bitno, bitnost je iluzija.