Blog, par godina kasnije…

“Blog je oblik moderne književnosti koji prezirem, jer je ta stvar lišena bilo kakve objektivne kritike. Kad imaš gomilu malih autora koji su slobodni da pišu bilo šta, mislim da medju njima ne može da se iskristališe ono što valja jer mu je okolina bedna i toj masi neće se primetiti onaj koji kvalitetno radi. Blog je stvaro samo estradne zvezde i starlete. To je, u stvari, direktna manipulacija novog vremena u kome žvimo.”

Marko Vidojković, Singidunum weakly, avgust 2010

Zaustih…

…Izjava je na mestu, pogrešnom doduše; čovek je blabla i njanja; mislim da je sve taština, naše oko vidi samo delić celine, al’ odustadoh.

Nekim stvarima, potrebno je i neophodno oduzeti emociju, ne kopati ih rečima, niti banalnostima. Samo ih pustiti…

6 thoughts on “Blog, par godina kasnije…

  1. U samoj srzi stvari kada se ‘oduzme’ bilo kakva pridika, stvar je jasna i tacna. Ma koliko nekome to vredjalo sujetu i ma koliko se zapitao “da mozda bas ja ne gusim blogosferu svojim tekstovima i unosim nesto sto ne valja?”.Ali ono sto definitivno smatram tacnim je da je blog sloboda, a danas je to jako potrebno mnogima da “ne puknu”.
    I delic neba, iako je on svuda isti, ipak mnogo znaci, makar bio sav u recima! Hvala na ovome!

  2. “…oblik moderne književnosti.” – Ha, pa zar je svako ko nešto piše pisac!?

    Anyway, ne bih se sasvim složio s citiranim, mada stoji da je blog kao medij doprineo ostvarenju warholovskih 15 minuta slave…

Comments are closed.