Wheel of fortune***

Neke gradove nikad ne posetimo.

Neke poslove nikad ni ne probamo.

Neke ljude nikad ne upoznamo.

Neki se nikad ne vrate,

a neki nikako da odu.

Neki planovi nikad ne dozive svetlo dana.

Neke pozivi nikad ne stignu.

i zaista, stvarno i zasigurno uzasno:

Neke zelje se nikad ne ostvare.

 

Tu negde zadnjeg dana decembra, par sati ili minuta +/-, bez da kazem Sezameotvorise, uvek se ukaze prilika, da nekim Nikad dam Novu sansu.

Eto, Bar onih par sekundi pred ponoc, kad sve izgleda, da najbolje tek dolazi i kad verujemo i u ono, sto je juce bilo bas kao i jeste.

Nemoguce.

Ja bih, eto, usudjujem se, gura taj tockic napred, u NG, pa da nesto, u toj novoj i obecanoj nekako zbrda zdola odradim, nesto zaradim, neke planove ostvarim, neke ljude docekam.

Jos bih  svakako da mi i nesto padne sa neba, neka cudesa, out of the blue, ako je moguce, i to naravno ona koja su racionalno i iracinalno nedokuciva.

A najvise bih da konacno naucim da neki koraci moraju da se puste, bez truda i napora, sa brzopletoscu deteta koje je tek prohodalo,

bez psiholosko socioloskih procena i analiza,

i svakako bez strateskih priprema jednakih onim koje su prethodile

iskrcavanju na Normandiju.

 

Ja bih… a vi kako hocete.

 

 

 

 

***Before you judge me, please understand that if you support the stupidity,  manipulation and being the “It’s all about me” type, I don’t give a fuck what you think.