Delusional

          delusional

            Someone who is not thinking clearly, or thinks something will happen that, in all likelyhood, will not. (urban dictionary)
adjective
Having false or unrealistic beliefs or opinions (dictonary.com)

 

Dodje tako neki dan, preneražen od zore, zgrožen nad samim sobom, još više nad tobom, koji jedva cekaš da se završi, a pošteno nije ni počeo. Razvlači se natenane od jutarnje kafe, zorom u pet ujutru, pred svitanje i vrti se u krug kao da ima ceo jedan vek pred sobom. A tebe nada da će na brzinu proći i da će sutra, sve izgledati pozitivnije i nasmejanije, ne napušta. Da će, eto, samo od sebe, to monsturuozno saznanje da nisi bio u pravu, da je mnogo toga bila zabluda, da su ti ‘svrake popile mozak’, da ti je racio bio na odmoru godinama, a pragmatičnost i common sense na dugom proputovanju po belom svetu i to naravno bez tebe, samo nestati. iSpariti.

Dodje i nikako da prodje. Natera te u stanje – dobro kuvana svinjska nogica – koja je toliko ljigava da ne možes, sve i da ti je nekim čudom do toga, da je pipneš, uvatiš, zauzdaš, pojedes, svariš. Hemigvejski onako, duboko. Osećaš se kao javni bazen dostupan svima samo ne samom sebi i prosto ne možes da shvatiš, kako su neki tvoji potezi, odluke i razmlišljanja bili potaman za neku sjajnu dijagnozu, onu koja se od oka vidi i kako nisi čuo, neke glasove razuma, koji su se kao iz daljine čuli, što iz tvoje glave što iz nekih glava/usta oko tebe…Pitaš se, u pozadini dešavanja, kako je moguće da si za nešto čekao godinama, palamudio pišuci sebi dnevne eseje u stilu: 

However, it takes a lot of patience. They say the most important is to think about what you want, but I do not know how it is in some kind of units of measurement, in minutes, or Joule spent on thoughts. Isn’t it just an imagination? Is it just an award that will be bestowed upon the one who always takes care of something actually equivalent to the happiness we feel when we dream, daydreaming or go completely mad? … Finally, what about a consequence of action taken (or not taken) in our lives?

Ej, ne palamudio, živeo sa tim…Ako se hvatam za detalje, Preživeo, prezicnije zvuči.

Dodje tako neki dan, obično bude onaj posle Subote,  i traje ko stogodišnji san. I ništa ne pomaže. Ni hemija u spektru od lakih narkotika do teških alkohola, ni fizika, u rasponu od šetanja do teškog planiranja, ni bilogija u dijametrima od nagosnkog do naučnog. Ama bas ništa.

Nemam opravdanje. Ni za sebe a kamoli za druge. A baš bi mi neko svojski dobro leglo.

Čekajuci sutrašnji dan, najviše me iritira što niko neće da saoseća sa mnon. Da prizna, onako muški, ovakve dane. Da bar neko drekne naglas da je pogrešio, bio u zabludi. Pogrešno procenio, odmerio, isekao. Iskrvario od gluposti. Ma ne, Svi se svojski trude da isti ne postoje, servirajući mi da bi sve što su uradili ili nisu uradili, baš isto  (tako da imaju kojim bednim slučajem još neku šansu za povratak) pa ih ne prijave ni sebi, a kamoli meni. A bilo bi mi lakse. Da verujem da nisam jedina. Da nisu moje slike najgore i moji postupuci ispad u seriji savrešno ispravnih onih oko mene. ( gde se prečnih ‘tih oko mene’ širi od jedne od 6000 milja…)

Čekajuci da prodje, da sve samo od sebe nestane, da premostim, da izignorišem podatak da sam od istog očekivala mnogo više, samo da ne moram ništa po pitanju sumanutih zaključaka donešenih na freaky day,  da uradim. Lenja sam. Delusional sam. I neporavljiva sam. A i vi ste. Eto.