Nemoguće je pisati bez ličnih osećanja i predrasuda

Vrlo sam zadovljna činjenicom da nisam jedina koja pati od trenutnog (ne zna se koliko će taj trenutak trajati) nedostatka inspiracije. Što na blogu, što i u drugim aspektima življenja. Danas mi, je moja draga net prijateljica, saopstila, u poverenju, naravno , pa ja to iskoristih da brze bolje otkrijem, znate kako to vec ide, da je i kod nje isti slučaj. Višečasovnim razmišanjem i apsolutnom posvećenošću, kopajući po svim pročitanim i ne pročitanim knjigama, došla sam, konačno, do tema koje bi bilo potrebno i neophodno obraditi, jer su zastupljenevrlo malo ili nikako, u srpskoj blogosweri, a  koje bi konačno moj  blog isključile (ukoliko budem uspela da ih obradim bar približno dobro kao micin pismeni) iz podužeg spiska blogova ko je piškio, ko je kakio i ko je otkrivao epohalno. Evo tema

• Odsek za nemoguće
• Fonologija pauze
• Postupak za uključivanje treće mogućnosti
• Fonetika nemog filma
• Ciganski urbanizam
• Devijantne institucije
• Ćutanje znaći odobravanje
• Po jutru se dan poznaje
• Ko ne palti na mostu, plati na ćupriji

ili

• Kako ruralne izreke utiču na naš život i koliko ih često, ozbiljno i smišljeno primenjujemo

Ako ne spadate u ovu trenutnu grupu, a niste pronašli da su ponudjene teme zanimljive (na čemu vam ozbiljno zameram) savetujem da čitate one koji to rade sa stilom uporno se izdvajajjući iz opšte prihvaćenog.

Ako vam je dan počeo loše, pa se saplićete na svakom čošku a još niste stigli ni do kupatila, čitajte Nju (mada sam sigurna da to već radite).

Ako niste pazili na časovima iz srpskog jezika, pa vam lako prikače epitet polupismenog, čitajte ovo, ako i ne razumete previše, ne mari, skoncentrišite se, bar na gradjenje rečenica i ostale odlike odlično napisanih postova.

Ako se nervozni, crni, površni i depresivni, ovi cvetići će vas ubediti da mislite pink, bar na trenutak.

Ako  vam ništa od ovoga ne odgovara pogledajte kako piše neko ko ne pati od viška dogadjaja i kod koga se u tekstu nećete saplesti i shvatiti kod treće bitke i desetog dvoboja da ne znate kako stvar zapravo funkcioniše.

Njega (ne) čitati, jer će vas kad se najmanje budete nadali isprozivati na mestu na kome to nikako ne očekujete.

Ako vam sve ovo, pa ni  i ovo ne odgovara neće vam pomoći ni prava eksplozija popodnevne vrućine i svetlosti. Ili vi ste nerešiv slučaj.

P.S.  M. i I., evo vam čist dokaz. Ne, nisam pokušala da napišem tekst sa plitkim humorom, jer da bi isti bio plitak mora prvo da bude humor, nego sam htela da vam pokažem da ništa nije kao pre i da nikad više neće ni biti.

edit: hvala Marku na podsecanju, zboravih da dodam jedan divan blog, dakleM ko voli kukicanje, strikanje, vezenje, vilerovi i slicne sjajne stvarcice, al’ bez zezanja, nek vidi sta sve ima kod Zaze

Tako dakle, poslali ste mi iskrivljeno ogledalo

Čitam i blagosiljam narcisoidne ispade svojih prijatelja.

Oni su, inače, dapače i svakako, bili, videli me, osujetili olako moju ničim uslovljenu dostupnost, iskoristi i otišli. Bila sam im na usluzi, kad je korisno, kad je dosadno, kad nemaš kud. I oni meni. Neki su otišli. Od nekih otišla ja. Zajednička osobina i njima i meni, bila je, prenaglašenost. Povremeno i blagoglagoljivost.

Uzdišem, ponekad, jutrom oko dva po podne i pomislim:

Koliko uskogrudosti na jednom mestu,

i koliko širine.

Koliko cinizma, gluposti i nepismenosti

i koliko optimizma, pameti i pismenosti.

I arogancije, pre svega.

Zbrčakaju se te misli u glavi, otupe i stvore premisao.

Zapravo, smo mi, ili vi, tako će biti lakše i manje subjektivno, jedna specifična glasna podvrsta, naizgled homogena, a zapravo heterogena, sastavljena prvenstveno od brbljivaca i egzibicionista koji naprosto ne mogu da odole komunikabilnosti Interneta, medju kojima se tek tu i tamo, kao svojevrstan kuriozitet provuče po koji istinski glas razuma.

Ili lepa pisana reč. Poezija, proza. Otkrivaanje suštine života,pa podeljeno sa auditorijumom. Milina.

Pokušala sam jednom da objasnim svoju opčinjenost ljudima i ljudskim odnosima. I koliko me fascinira mnogo više od svih savršenih arhitektonskih ili prirodnih lepota. I koliko i kako posle nekih ljudi ostane gorko, a sećanje jadno, ma kako slatko i jasno bilo, dok je bilo. Nisam uspela.

Svela sam priču na opažanje i instikt u kojima su se prepoznali neprijatelji utripovani sujeverjima i predrasudama. Oni koji su neskloni bilo kakvoj kritici, okoreli protivnici individualizma, neki i silno zaljubljeni u kolektivne vrednosti, poput vere ili nacije. Ne osporavam načelno pravo na izražavanje svog mišljenja, ma kako ono pogrešno i jednostrano bilo. Prosto, zato što, ako neko im nešto protiv tudjeg misljenja, ima uvek priliku da na njega odgovori: argumentima ili strastveno ili primerenom mešavinom.

Samo…

Ne očekujem (a jesam, nekad davno, priznajem) od evry men populacije, u kojoj 40% ne cita knjige, ponekad cita 31, 8 %, samo kada mora 16,5 i svega 11, 6 redovno (sto je u skladu sa obrazovnom strukturom stanovnistva) Ništa. Shvatila sam da Interet “kao prozor u svet” veoma malo može tu išta da promeni. I obilazim u širokom luku kvazielitu srpske blognosfere. Toliko sam rešila, da se poštedim. Ipak.

Konstatujem, još jednom, da sam u gore pomenutom pokušaju omanula. Omanula i u raznim izborima. Objašnjenjima. Procenama. Ljudima. Ili oni u meni. I preživela.

Dočekam, a ne čekam, da se neko, ponekad javi, posle višemesečnih ili višegodišnjih istraživanja i pročita ponešto iz ove moje oaze, koja na kraju krajeva služi kao i mnogima od vas, samo za samodestruktivno natezanje sopstvene (ne)pameti. Pročita informacija radi. Kojih ovde, uglavnom nema. Zagube se medj redovima i naprave pogrešnu sliku. Iskrivljenu. Toliko.

Bogu, hvala, te ovo ne čitaju (bar se ne javljaju) oni za koje postoji opravdana bojazan da će se, zbog male specifične težine (šuplje i bez sadržaja), uvrediti, te nemam potrebe da se pravdam. I izvinjavam zbog eventualnih uvreda koje sam neohitice i namerno izrekla u ovom tekstu. Pismenom, dakako.

Obrisan post

Pišeš baljezgarije. Što nerazumljive to bolje. Što više stilskih figura, to manje makaza. Stvaraš novi medij, nov jezik, novi pravopis? Studiraš klipove sa youtube i iste postavljaš na svoj blog? Oooo, kako da ne! To ti je, sigurno, garancija da će te čitati, voleti, da će u tvojim ekspanzijama učestvovati. Svetina.

Zar ne mrziš svetinu? Ona po pravilu, misli da je kompetenta da prosudjuje o svim pitanjima, naručito o onima o kojima nema pojma. Ona razradjujete taktike, vežba borilačke veštine. Što je glasnija i drskija, to je bolje. Njena sposbnost prikrivenog infiltrianja u neprijateljske tabore je magična. Umetnost korišćenja slavskog sindroma fantastična. Korektnost nezamenjiva.

Zaboravio si da zavidim ljudima koji lako i maestralno prihvataju trenutak. I vreme. Kojima mozak služi za blazirane igre skrivalice.

Zaboravio si da su reči samo reči. Mogu se izgovoriti, prećutati, pročitati, napisati i možeš njima, ukoliko su u štampanoj formi, obrisati fleku sa poda. Zamrznutu. Zabrljanu. Izgaženu.

Zaboravio si da je ono drugo drska čulnost, da je sex odlican sport, a orgazam najdublja emocija.

Nisi me razumeo? Ne vidim da je neophodno da me svi razumeju.

Koji je tebi kurac danas?

Meni?

Nijedan!

Bila je ovo sasvim prirodna i logična zamena. Učinjena u dobar čas.