Taj pad, to je posebna vrsta pada. Onome ko pada nije dozvoljeno, niti omogućeno da čuje tup udarac o tlo. On samo pada i pada. I usput gleda i pokušava da se uhvati za nešto, ne bi li ga to nešto zaustavilo i sprečilo dalji pad. Posledice takvog pada mogu biti: pomućenje svesti, kontuzije, lakši ili teži potresi mozga. Pa bolje da su mi uradili lobotomiju…
I sve je to namenjeno onima koju su prestali da traže. Odustali pre nego što su uopšte počeli. Onima koji su u ovo ili ono životno doba tražili nešto što njihova sredina nije mogla da im pruži, ili su bar mislili tako. Kao lovac u žitu. Kao ona strašno glupo pitanje: Da li ću uraditi ovo ili ono, da li ću zaboraviti, da li ću napisati kompletnu priču, jasnu, razveznu da mogu da je svi razumeju….
Odgovor je ne znam. Ja sam za mnoge stvari verovala da hoću, verujem i sad u Neke, ali pravi odgovor na glupa i manje glupa pitanja slična onima iz prethodnog pasusu je Ne znam. I poslednji je ako ne i zadnji trenutak, da shvatim da mnogo toga, zapravo ne znam, da još manje toga mogu da predvidim, da prestanem da pušim i da konačno postanem prava plavuša (sad sam na pokušaju~ poluplavuša, jeftino šta bi drugo), da bi mogla n puta da oglumim glupo stvorenje koje ništa ne zna a i kad zna pravi se da ništa ne zna..

I da, čini mi se da se ovoga puta u ovom stanju zvanom oporavak~zaboravljanje, po prvi put desilo da postoji neko ko veruje više od mene da je ovo i ovako pisanje vrednije nego što ja mislim, da ona vrata nisu dzabe i bez razloga otvorena, neko ko smatra da treba da preskočim skrupule, moralisanja, tradicionalne vrednosti i da pustim da sve to tako ide kako je i krenulo, jer u nizu neuspeha i slomljenih emocija uspela sam bar jedno da doprem do sebe..

Imala sam tri želje (nije priča o zlatnoj ribici), možda bih od te tri mogla bar dve da ostvarim, ili da ono ne znam ne pretvorim za sve svoje želje u nikad, jadno je….

I da još nešto, ovaj deo mi je bilo najteže da napišem, ali napisah oprostićete mi ipak sam u stanju pomučenja svesti:
Nema strašnije i bolnije istine, od one kad znaš da suzu koja klizi niz obraz (mnogi su imuni na suze, jel..) bez razloga i povoda, onako kao slučajno vidi i obriše usnama svojim, onaj koji je te drži i čuva i koji je se bori iako zna da suza nije njegova…i koji te hrabri sa odrasti T., prihvati to sve što se “nije desilo” kao odrasla osoba…

Bez uvrede, ali nisu mnogi u stanju da razumeju moju bol, jer nikad nisu ni bili u stanju da vole daju i osećaju kao ja…Bez uvrede, ali vama je ipak lakše što manje ste sposobni i površniji u voleti i davati, to lakše i brže zaboravite, neki jednim rezom a neki za par dana….I nemojte mi pametovati da sam imaginarne stvari nazivala ljubavlju jer ništa vi zapravo ne znate. I ne mojte mi govoriti ma to je tamo neko sa neta (jer on to više nije)…Kontradiktorna sam,smorna i konfuzna u ovom postu, pa?

Spuštanje na zemlju, očaranost~razočaranost (deo drugi), nazovite kako god hoćete…

Ja sam patetičar, poeta, ranjivo dete sa mnogo godina, verujem u bajke, iskrenosti, ljude, priče, oblake, reči. Pusto žensko. Ja sam sanjar ali onaj koji ume da se budi. Budim se teško i bolno, sa velikom prazninom, ranjena, sa slomljenim srcem i izgubljenom dušom, ali eto ipak se budim..
Ili kad pokušate ctrl plus alt plus delete, pa ne ide, pa onda još jednom pa ne ide, jer negde vam je taj folder zaglavio tamo gde nikada nije smeo…Pa onda format c dve tačke…pa ako i onda u crnini praznog diska osetite istu bol kao i pre toga, onda budite sigurni i verujete da je vreme za pravo budjenje…i nema veze što plačete danima što se smejete na silu, što se osećate kao budala preverani i iznevereni, a zapravo ste i vi izneverili i prevarili pokušavajući da budete ono što jeste, i zapravo ste i vi razočarali nekog kako bi bili iskreni prema sebi..Nema veze, to tako ide i to tako mora..i ako ne prodje danas, sutra, za nedelju ili kad…..mora da prodje…
Ostaće činjenica da sam bila spremna podneti optužbe za emotivnu izdaju i bila spremna da izgubim sve kako ne bih izneverila sebe…i tako ću ja sama sa sobom nekako već moći dalje…da i grizla me je savest, za one koji znaju šta to znači.
A inače, ima ljudi i ljudi, ima kukavica i hrabrih, ima sitnih duša i onih drugih (ne, ne prozivajte se preko reda, prozvaću vas ja kad za to dodje vreme). Ima ljubavi i ljubavi, zaljubljenosti ima i očaranosti, ima iluzija ima i stvarnosti. U jedno budite sigurni: kad i ako ikad, doživite da je nekom uprkos povredjenosti i boli, bude važnija vaša sreća i ispunjenje onog što vas čini srećnim i kad budete u stanju da onoga koga volite pustite da ide jer želi da ide, onda znajte da to zaista ljubav jeste, ona nesebična ona koja se teško ili nikako nalazi i uvek se upitajte dal ste je bili i vredni ili da li je taj neko bio vredan iste.
E sad, ja znam da moram da odgovorim na ono pitanje, kako je moguće voleti dvojicu u isto vreme, jer se zna da je moje srce nedeljivo i šta je tu bila prava ljubav a šta nije i da li je i kako moguce da su obe krive ili obe prave i da li se to meri, seče i tako objašnjava.

Onda, ovako: svako srce ima dve pretkomore i dve komore, i kroz svako prolazi i venska i arterijska krv. Svako je kako treba i radi kako treba ako i ima i sistolu i dijastolu. A ako nekad i u neke vreme, to srce krene da drhti da zastaje, da stoji u grlu, da vas obara, da ne znate koji lek i koje vreme treba da popijete. Ne znate i da li vam lek uopšte treba. Ne bojte se nije u pitanju zakrčenje aorte, samo je haosu od emocije. I nemojte pokušavati da taj haos od emocija reštie glavom, jer srce je poprečno prugasti mišić i nekad otkaže, bez obzira što vaša glava misli drugačije i želi drugačije…I ne nema krivih i pravih ljubavi. Samo ima ili jeste ili nije. I to je jedini odgovor.
I da naravno, zašto bi se ovaj post zvao ovako, ako sam zakuvala, zamuvala, uključila i šemu krvotoka i drhtala od emocija i svega…I gde je to exsplicitno realno objašnjenje o mentalnom sklopu, karakteru , ponašanju i ostalim epitetima aktera ove čuvene priče.

Pa tu je.Ko ume da čita taj se snašao već…a i za one koji su zaboravili, ova priča je prestala da bude samo priča , postala je realnost, pa ona onda ima i svoje repove u realnosti koji svako umeju da budu i surovi, i jeftini i veliki i mali i ovakvi i onakvi. A ima naravno i deo onoga što ja ne znam…i ne umem da objasnim, pa kad naučim ja se javim…

Slušam je više od mesec dana…i ne registrujem…mnogo puta dnevno..i ne shvatam da čujem samo sebe i nikog više…da vidim samo svoje misli i osećaje i ništa više…a puštena da je čujem više od 1000 puta…

Say It Right
In the day
In the night
Say it right
Say it all
You either got it
Or you don’t
You either stand or you fall
When your will is broken
When it slips from your hand
When there’s no time for joking
There’s a hole in the plan

Oh you don’t mean nothing at all to me
No you don’t mean nothing at all to me
Do you got what it takes to set me free
Oh you could mean everything to me

I can’t say that I’m not lost and at fault
I can’t say that I don’t love the light and the dark
I can’t say that I don’t know that I am alive
And all of what I feel I could show
You tonite you tonite

From my hands I could give you
Something that I made
From my mouth I could sing you another brick that I laid
From my body I could show you a place God knows
You should know the space is holy
Do you really want to go?

edit: upalite zvucnike…