Istina po svaku cenu

Sve i da hoćete, na temu priča, emocija, ljubavi, ovih i onih, trouglova, četvorouglova, linija i krugova više ništa ne možete da mi uzmete jer više ništa i nemam…Ili kako izgubiti i ovo i ono, i prošlost i sadašnjost i budućnost za manje od 24 h.
Fer i pošteno. Sve po zaslugama. U očima jednim to se zove peti element, u očima drugim to se zove emotivna izdaja. Glavni krivac (ako se to naziva krivicom) ko bi drugi nego ja.
Kod vas ne znam kako, verovatno nikako jer postoje prećutkivanja, bežanja, linije manjeg otpora, obmanjivanja, sagledavanje situacije (pogotovo ako su vam merila da se zapravo ništa i nije desilo) i odluke da je ovo vredno a ono nije i tako hrabro i racionalno pregaziti i uspeti u životu. Kod mene lako i jednostavno. Istinom.

Izgubiti…
Vama svaka čast,što ste odrasli i naučili da živite i umete da se u životu izborite za ono što vas čini srečnim
a i meni isto što se nisam izborila za to što mi je potrebo i što sam osim sebe povredila i mnoge druge..

Kad bi mogla da ogrnem crni plašt da njime sakrijem svoju tugu, da ublažim svaku reč, emociju …Kad bi mogla da spavam danima i mesecima, da zvezadama sakrijem bol, svoju i tudju, kad bih mogla da prihvatim neprihvatljivo, da dodirnem nedodirljivo, da obrišem zelje, da promenim stanja, da pokidam veze, da zaboravim, kad bih mogla sve bih to odjednom, možda bi mi bilo malo lakše….ali ne mogu…

Hvala tebi što si čitao i ćutao, što me nisi zaustavljao, što nisi hteo da staneš na put onome što me ispunjava i tera da pišem, što si me pustio da odem, ako sam već tako krenula i otišla predaleko…ali znam da nemaš ništa od tog hvala ni ti ni ja…i razumem zašto ideš …
Hvala Tebi što si me naterao da shvatim da ipak postojim, što si stvorio želje, nadanja, priče, onda kad bila gotovo sigurna da ih više nemam, onda kad više nisam imala motivaciju ni za danas ni za sutra, što si potvrdio da postojim na ovaj ili onaj način…za ostatak priče ti ne mogu reći hvala jer taj ostatak trenutno unesrećuje i tebe i mene i koliko će to trenutno trajati ne znam…
I da, ako vam je neko nekad rekao da ja u životu dobijem sve što želim, pa shodno tome nikad ne gubim, lagao vas je….I ako vam je iko ikad rekao da sam nekome ovakva kakva sam potrebna, opet vas je lagao…i da ako mislite da je ovde kraj…nije…ali ostatak nije za ovaj post…

Odjava…

Možda glup naziv, jer nisam se zapravo nigde ni prijavljivala, čemu sad odjava ali…

Odjava iz više razloga: recimo zato što sva moja patetika ne može da pokrije gramatičke, pravopisne greške i moju polupismenost sa ovog bloga, pa je red da to “sredim”. Glup razlog, nije to u pitanju, to sam mogla i u hodu…

Ustvari, postoji vreme za pisanje i vreme za ćutanje. Vreme za akcije i vreme za reakcije. Vreme za kule u vazduhu i vreme da se iste sruše ili postava na temelje. Postoji mnogo toga ali sam rešila da više ne pametujem i od mene mnogo je …

Ja odoh da uživam u svom gradu, u aprilu, a svima onima koji ovih dana, rade, želim Srećan i uspešan rad.
Onima koji ovih dana čekaju, želim radost dočekanog, onima koji ovih dana lete, želim let bez vetra.
Onima koji su tužni želim da što pre prestanu da takvi budu , onima koji su bolesni da ozdrave što pre.
Onima koji koji ovih dana putuju želim mirno more, onima koji vole želim da vole još više, dublje i jače.
Onima koji su ovih dana rešili da menjaju mnogo toga, želim promene na bolje.
Onima koje nisam u ovom ludom nabrajanju spomenula želim ono što sebi najviše žele ovih dana….
A sebi želim samo jedno: jedan sjajan osmeh, bezvučni vrisak i taj jedan trenutak saznanja da je osim mene i moj grad ispunjen tobom.

Radost je preslaba reč…

Kad imate nekog ili nešto sto vam hrani dušu i što vas usrećuje onda iz naizgled bezizlaznih stanja, stvorite nadu, smejate se, radujete se i verujete da je lako i jednostavno ostvariti ono što dugo i jako želite i to u najživlje rascvetanim bojama. Vrištala bi od toga. Kad imate sa kim onda je daljina ukrotiva kategorija i onda jedan razgovor odnese svu tugu i nemoć…Kad imate s kim onda, ne baš brzo, ali naučite da previše pitanja ne znači previše odgovora i da je bolje ne pitati i obuzdati svoju radoznalost, svesti na najmanju moguću meru ili bar osetiti trenutak kad ćutati i odgovore ćete dobiti baš onda i onako kako treba.
Ne morate laskati, moliti, krotiti, pretiti, histerisati, nista samo budite ono što jeste i doći će samo u vidu, zamlate, vrtiguza, humoriste, trovača (čije trovanje je sladje od najsladje čokolade sa bademom), u vidu otvorenosti i iskrenosti a istovremeno zamotano do bola i tajanstveno do iznemoglosti. I da light motiv ovih tekstova…Kod mene tako a kod vas ne znam kako.

Za one koji se pitaju kako moji dani osciluju po amplitudi od minus beskonacno do plus beskonačno, a koji nisu shvatili sekunde i minute u mom život samo da kažem, meni je zaista prirodno da nosim u sebi nešto od dana koji su prošli i isto tako prirodno da mislim o budućnosti ali sam uglavnom, glavom, telom, srcem i razumom u sadašnjem trenutku…a taj trenutak je nekad ovakav nekad onakav…tako to ide…

I da, čekam ja isto što i ti, drhtim od toga, da Vidim na tvom licu, sve ono što si rečima uspeo da sakriješ i da od tvojih pokreta napravim konačan oblik onoga što sam čekala, tražila, našla ili kako god da bude…i da ti to kažem bez uvoda, objašnjena, bez zaključka i svrhe a mogu i da odćutim…
Da se vratim meterologiji s početka ove priče, prognoza vremena za zadnjih par dana aprila, za Beograd: sunčano, sa povremenom pojavom oblačnosti, najniža dnevna temperatura 12 stepena C, a najviša 28 stepena C. Za oluje i sve oko njih trenuto podaci nedostupni.