Povodom Jesenjeg salona knjiga i medija “Od Gutenberga do bajta” koji se održava u Novom Sadu od 9. do 17. novembra u organizaciji Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Vojvodine i manifestacije BlogOpen objavljen je konkurs za post koji će biti štampan u zbirci Blogopedija. Zbirku će Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine objaviti kao promotivnu publikaciju Salona i jesenjeg BlogOpena.
Postovi su izabrani, Blogopedija se štampa i u njoj će biti i moja tri teksta. Nisam odolela, na konkurs sam poslala svoje postove, svesna da ću time dobiti prve prave kritike…i sad se pitam zašto.
Počela sam da pisem blog pre par meseci, neposredno posle povratka iz Amerike. U početku anonimno, da niko ne prepozna da je blog moj, iako sam na internetu i u blogerskim krugovima imala puno virtuelnih i realnih prijatelje. Ta podela na virtuelne i realne, je inače ortodoksna glupost, ali je nekako opšte prihvaćena. Kod mene to obično ide ovako: ukoliko je upoznavanje virtuleno, što brže, koliko je to moguće jer ume da obude ograničeno velikim i ne tako lako premostivim udaljenostima, ako neke komunikacije miriše na prijateljsto ostvarim ih u svom realnom zivotu. U suprotnom bih postala podvojena ličnost. Psiho. Podelila svoj zivot na in vivo i in vitro i nestala izmedju tih podela.
Počela sam, pisala i još uvek to radim. Trebalo mi je priznanje? Saznanje da neko čita i da će to što čita stvoriti emociju, reakciju, razmišljenje? Dal’ pišemo blogove zato što su nam potrebni čitaoci? Zato da bi se neko projektovao ili pronašao u našim iskustvima ili imaginacijama? Da bi samopromovisali sebe, svoju književni, IT ili neki drugi rad? Da bi pronašli istomišljenike, prijatelje, ljubavi, srodne duse?
Da bi saopštili svetu ono sto mislimo i iskoristili blog kao medij i pandam televiziji novinama i to sve u idelanim uslovima bez cenzure?
Saglasna sam sa svim pomenutim i ne pomenutim razlozima svako ima svoje i ne bih da sudim o istim, pod uslovom da se zadovolje osnovni kriterijumi kreativnosti, pismenosti i originalnosti.
Još samo da se saglasim sama sa sobom i u seriji svojih traganja i varijabli pronadjem zašto ja to radim, pa se javim.
