Dragi moj anonimni prijatelju,

znam da češ biti počastvovan, iznenadjen i da ćeš shvatiti da je zalud tvoja briga i refrešofanje ranom zorom, zarad provere jesam li ili nisam odobrila tvoj komentar.

Nisam. Prvo zato što ne volim lažna predstavljanja, koriščenje tudjih nickova, zamaranje, gubljenje vremena u potrazi za proksijima i ostalim skalamerijama, a sve u cilju ostavljanja lažne IP.

Odobrila nisam, ali evo odgovaram, zato što me tudja briga za moje brige i moje bližnje uvek dotera do ivice suza. OndaK tako potrešena shvatim da ovaj svet nije ludo mesto neg’ da ima i dušebrižnika, pravednika i onih koji će više nego kurtuaznim pitanjem otkriti svoje NE Male i NE Skrivene nežne ali i neke druge osećaje prema meni. Nadasve ti se zahvaljujem jer je tvoj komentar zvučao tako osvešćujuće, kao iz bunara, pa direkt na svetlost dana. Prenerežano sam čula kako vičeš Stani! Jeres! i kako smišljeno i dubokoumno stavaljaš, meni, do znanja da si time postigao visok stepen duhovnosti.

Hvala ti, moj dragi, anonimni prijatelju. Da se ne bi više brinuo, trošio sebe na zaludne posete mom blogu, evo, izvoli, tvoj cenjeni komentar:

A new comment on the post #147 “U potrazi za izgubljenim vremenom” is waiting for your approval
http://www.laluve.com/2008/05/15/u-potrazi-za-izgubljenim-vremenom/

Author : …………(IP: 207.10.234.69 , 207.10.234.69)
E-mail : pacenica@pati.zanjim
URL :
Whois : http://ws.arin.net/cgi-bin/whois.pl?queryinput=207.10.234.69
Comment:
Jos uvek patis ili ovako skupljas oko sebe pacenike koji veruju tvojim lazima?

a evo stiže i moj dugo očekivani (dugo, nego kako, prošlo više od 18h) odgovor…

Ukoliko prenebregnem digresiju izmedju nicka i pitanja te nick zanemarim (isti sam, zamenila u tvom komentaru tačkicama jer ti zaista ne mogu dozvoliti da se u ovakvoj intimnoj prepisci izmedju tebe i mene koristis Njegovim nickom ), onako kako zanemarujem mnoge druge, što ljude, što stvari i ako preskočim intelektualno-gramatičku konstrukciju tvog pitanja, te konceptualni zanos izmedju redova i skoncetrišem se, teškom mukom, na smisao i cilj tvog obraćanja meni, mogu ti reći:

Patim, naravno, za svim neshvaćenim, izgubljenim dušama, patim i crvenim ponekad zbog tudje zlovolje, kretenizma, glupoščine, ignorisanja, blokiranja, ljudske nesreće, bolesti, fatalizma, idolopoklonstva.

Ne, ne patim za njim. Njemu, zaboga, ništa ne fali, hvala na pitanju.

Da, lažem, naravno i Ovako skupljam oko sebe Paćenike i redjam u teglice, pa istim uspešno trujem narod, velikomučenike kao i one poput tebe kojima se u rečima naziru pačavre nekog fluidnog morala koje lepršaju u visokoparnim govorancijama, a morala nigde.

Oprosti, Bože, mojim gresima i grešnim mislima.

Nadam se da ćeš biti zadovoljan i zadovoljen mojim odgovorom, to bi me baš usrećelo jer sam ti istim posvetila bar onoliko pažnje koliko i ti meni a to treba, moraš priznati, ceniti.