Nemoguće je pisati bez ličnih osećanja i predrasuda

Vrlo sam zadovljna činjenicom da nisam jedina koja pati od trenutnog (ne zna se koliko će taj trenutak trajati) nedostatka inspiracije. Što na blogu, što i u drugim aspektima življenja. Danas mi, je moja draga net prijateljica, saopstila, u poverenju, naravno , pa ja to iskoristih da brze bolje otkrijem, znate kako to vec ide, da je i kod nje isti slučaj. Višečasovnim razmišanjem i apsolutnom posvećenošću, kopajući po svim pročitanim i ne pročitanim knjigama, došla sam, konačno, do tema koje bi bilo potrebno i neophodno obraditi, jer su zastupljenevrlo malo ili nikako, u srpskoj blogosweri, a  koje bi konačno moj  blog isključile (ukoliko budem uspela da ih obradim bar približno dobro kao micin pismeni) iz podužeg spiska blogova ko je piškio, ko je kakio i ko je otkrivao epohalno. Evo tema

• Odsek za nemoguće
• Fonologija pauze
• Postupak za uključivanje treće mogućnosti
• Fonetika nemog filma
• Ciganski urbanizam
• Devijantne institucije
• Ćutanje znaći odobravanje
• Po jutru se dan poznaje
• Ko ne palti na mostu, plati na ćupriji

ili

• Kako ruralne izreke utiču na naš život i koliko ih često, ozbiljno i smišljeno primenjujemo

Ako ne spadate u ovu trenutnu grupu, a niste pronašli da su ponudjene teme zanimljive (na čemu vam ozbiljno zameram) savetujem da čitate one koji to rade sa stilom uporno se izdvajajjući iz opšte prihvaćenog.

Ako vam je dan počeo loše, pa se saplićete na svakom čošku a još niste stigli ni do kupatila, čitajte Nju (mada sam sigurna da to već radite).

Ako niste pazili na časovima iz srpskog jezika, pa vam lako prikače epitet polupismenog, čitajte ovo, ako i ne razumete previše, ne mari, skoncentrišite se, bar na gradjenje rečenica i ostale odlike odlično napisanih postova.

Ako se nervozni, crni, površni i depresivni, ovi cvetići će vas ubediti da mislite pink, bar na trenutak.

Ako  vam ništa od ovoga ne odgovara pogledajte kako piše neko ko ne pati od viška dogadjaja i kod koga se u tekstu nećete saplesti i shvatiti kod treće bitke i desetog dvoboja da ne znate kako stvar zapravo funkcioniše.

Njega (ne) čitati, jer će vas kad se najmanje budete nadali isprozivati na mestu na kome to nikako ne očekujete.

Ako vam sve ovo, pa ni  i ovo ne odgovara neće vam pomoći ni prava eksplozija popodnevne vrućine i svetlosti. Ili vi ste nerešiv slučaj.

P.S.  M. i I., evo vam čist dokaz. Ne, nisam pokušala da napišem tekst sa plitkim humorom, jer da bi isti bio plitak mora prvo da bude humor, nego sam htela da vam pokažem da ništa nije kao pre i da nikad više neće ni biti.

edit: hvala Marku na podsecanju, zboravih da dodam jedan divan blog, dakleM ko voli kukicanje, strikanje, vezenje, vilerovi i slicne sjajne stvarcice, al’ bez zezanja, nek vidi sta sve ima kod Zaze

Dizastr

Dragi moj anonimni prijatelju,

znam da češ biti počastvovan, iznenadjen i da ćeš shvatiti da je zalud tvoja briga i refrešofanje ranom zorom, zarad provere jesam li ili nisam odobrila tvoj komentar.

Nisam. Prvo zato što ne volim lažna predstavljanja, koriščenje tudjih nickova, zamaranje, gubljenje vremena u potrazi za proksijima i ostalim skalamerijama, a sve u cilju ostavljanja lažne IP.

Odobrila nisam, ali evo odgovaram, zato što me tudja briga za moje brige i moje bližnje uvek dotera do ivice suza. OndaK tako potrešena shvatim da ovaj svet nije ludo mesto neg’ da ima i dušebrižnika, pravednika i onih koji će više nego kurtuaznim pitanjem otkriti svoje NE Male i NE Skrivene nežne ali i neke druge osećaje prema meni. Nadasve ti se zahvaljujem jer je tvoj komentar zvučao tako osvešćujuće, kao iz bunara, pa direkt na svetlost dana. Prenerežano sam čula kako vičeš Stani! Jeres! i kako smišljeno i dubokoumno stavaljaš, meni, do znanja da si time postigao visok stepen duhovnosti.

Hvala ti, moj dragi, anonimni prijatelju. Da se ne bi više brinuo, trošio sebe na zaludne posete mom blogu, evo, izvoli, tvoj cenjeni komentar:

A new comment on the post #147 “U potrazi za izgubljenim vremenom” is waiting for your approval
http://www.laluve.com/2008/05/15/u-potrazi-za-izgubljenim-vremenom/

Author : …………(IP: 207.10.234.69 , 207.10.234.69)
E-mail : pacenica@pati.zanjim
URL :
Whois : http://ws.arin.net/cgi-bin/whois.pl?queryinput=207.10.234.69
Comment:
Jos uvek patis ili ovako skupljas oko sebe pacenike koji veruju tvojim lazima?

a evo stiže i moj dugo očekivani (dugo, nego kako, prošlo više od 18h) odgovor…

Ukoliko prenebregnem digresiju izmedju nicka i pitanja te nick zanemarim (isti sam, zamenila u tvom komentaru tačkicama jer ti zaista ne mogu dozvoliti da se u ovakvoj intimnoj prepisci izmedju tebe i mene koristis Njegovim nickom ), onako kako zanemarujem mnoge druge, što ljude, što stvari i ako preskočim intelektualno-gramatičku konstrukciju tvog pitanja, te konceptualni zanos izmedju redova i skoncetrišem se, teškom mukom, na smisao i cilj tvog obraćanja meni, mogu ti reći:

Patim, naravno, za svim neshvaćenim, izgubljenim dušama, patim i crvenim ponekad zbog tudje zlovolje, kretenizma, glupoščine, ignorisanja, blokiranja, ljudske nesreće, bolesti, fatalizma, idolopoklonstva.

Ne, ne patim za njim. Njemu, zaboga, ništa ne fali, hvala na pitanju.

Da, lažem, naravno i Ovako skupljam oko sebe Paćenike i redjam u teglice, pa istim uspešno trujem narod, velikomučenike kao i one poput tebe kojima se u rečima naziru pačavre nekog fluidnog morala koje lepršaju u visokoparnim govorancijama, a morala nigde.

Oprosti, Bože, mojim gresima i grešnim mislima.

Nadam se da ćeš biti zadovoljan i zadovoljen mojim odgovorom, to bi me baš usrećelo jer sam ti istim posvetila bar onoliko pažnje koliko i ti meni a to treba, moraš priznati, ceniti.